Droga dolazi sa Kosova

Srbija ima između 30.000 i 100.000 zavisnika od narkotika, a svake godine oko 1.100 osoba javi se na lečenje od bolesti zavisnosti, navedeno je u ovogodišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini narkoticima u svetu. Ovo su, međutim samo nedovoljno precizne procene Stejt departmenta, jer odgovarajući pouzdani podaci o broju narkomana ne postoje. Činjenica je da uživaoci u Srbiji uglavnom konzumiraju marihuanu i sintetičke droge, dok heroin u najvećoj meri samo prolazi preko Srbije na putu ka zemljama centralne i zapadne Evrope. Kokain u manjim količinama ulazi u Srbiju, a direktno iz Južne Amerike u zapadnu Evropu krijumčare ga organizovane kriminalne grupe iz Srbije.

U izveštaju Stejt departmenta navedeno je da je Srbija važna zemlja u tranzitu heroina iz Avganistana, centralne Azije i Turske do zemalja centralne i zapadne Evrope. Prema podacima srpske policije, čak oko 80 odsto od ukupno proizvedenog heroina prokrijumčari se preko Srbije.

U našu zemlji heroin uglavnom „ulazi” iz južne srpske pokrajine gde se privremeno skladišti. Sa tim u vezi, u izveštaju Stejt departmenta je navedeno da je jedan od najvećih problema upravo trgovina drogom preko administrativnih i alternativnih prelaza sa Kosmeta. Stejt department to vidi kao posledicu nedovoljne saradnje srpskih nadležnih organa sa Euleksom i odbijanja „saradnje sa kosovskim vlastima”.

„Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i odbija svaku saradnju sa kosovskim predstavnicima vlasti. Srpski MUP je potpisao sporazum o saradnji sa Euleksom, ali direktna interakcija ne postoji. Na to su posebno uticali incidenti na severu Kosova u julu prošle godine. Potrebno je hitno rešiti problem funkcionisanja administrativnih prelaza, zatvoriti ilegalne prelaze i sprečiti trgovinu drogom”, navedeno je u izveštaju.

Stejt department Kosmet vidi prvenstveno kao tranzitnu stanicu za krijumčarenje droge namenjene Evropi.

Droga se sa Kosmeta krijumčari kamionima, autobusima i privatnim vozilima, često uz „dozvolu” carinskih službenika, koji primaju mito da zažmure, navedeno je u dokumentu američke vlade.

Prema podacima srpske policije skoro sve kriminalne grupe, kojih ima nekoliko desetina u Srbiji, bave se trgovinom narkoticima. Ipak, Stejt department navodi da su nadležni u Srbiji 2011. godine zaplenili manje droge u odnosu na 2010. godinu. Čak 66 odsto manje je zaplenjeno heroina, 11 odsto kokaina, a marihuane šest odsto manje. U MUP-u Srbije kažu da je u 2010. godini samo u jednoj akciji policije zaplenjeno 120 kilograma heroina, te da se zbog toga čini da je policija „manje radila” u prethodnoj godini. Tokom prošle godine, kako navode u policiji, u oko 5.250 akcija zaplenjeno je 1,4 tone droge, od čega najviše marihuane, zatim heroina i sintetičkih droga.

Marihuana, naročito modifikovana (skank), uglavnom u Srbiju dolazi iz Albanije preko Crne Gore. Međutim, u poslednjih godinu, dve policija sve više počinje da otkriva ilegalne laboratorije za proizvodnju marihuane u Srbiji.

U MUP-u upozoravaju da u Srbiji ima sve više konzumenata raznih sintetičkih droga, koje su naročito popularne među mladima. U vezi sa tim Stejt department navodi da trgovina sintetičkim drogama jeste razlog za zabrinutost iako Srbija nije veliki proizvođač organskih i sintetičkih droga i prekursora.

Srbiju su zbog saradnje na regionalnom, evropskom ali i svetskom nivou na polju borbe protiv trgovine narkoticima pohvalili predstavnici Stejt departmenta. Zamereno je međutim, što još nije formirano koordinaciono telo kao što je američka DEA, koje bi se bavilo borbom protiv trgovine drogom. Napomenuto je da je pored nedovoljno ozbiljnog rada pravosudnih organa u Srbiji i korupcija veliki društveni i državni problem.