Радикали утврдили најнижу цену посланика

Сваки кандидат за посланика Српске радикалне странке мораће, пре стављања на изборну листу, да потпише уговор, којим се обавезује да ће у случају промене страначког дреса у парламенту СРС-у дуговати десет милиона динара, рекао је јуче Драган Тодоровић, потпредседник радикала. По оцени правника, овај потез представља ограничавање слободе посланика, али „није противзаконит”.

Тодоровић је најавио да ће сваки будући посланик морати да потпише две бланко менице у укупном износу од десет милиона динара, јер толико новца, тврди он, странка „улаже кад улази у предизборну кампању и адекватна је посланичком мандату”.

И друге странке, према незваничним информацијама, спремају сличне уговоре. Марко Благојевић, програмски директор Цесида и правник по струци, рекао је да није сумњао да ће „све партије то урадити, наћи неку алтернативу укинутим бланко оставкама, зато што нису спремне да се одрекну потпуне контроле над својим посланицима у парламенту”.

Начин који су изабрали радикали је један од могућих, али, рекао је Благојевић, то није противзаконито зато што је „свако од тих људи потпуно слободан да закључи уговор и уђе у неки грађанско-правни однос”.
Према Благојевићевим речима, прича о мандатима се, на овај начин измешта из парламента и преноси у грађанско-правну сферу, па ће онај ко је потписао меницу, а одлучи да промени партију, моћи да рачуна на њено аутоматско активирање „и то је то, нема ту ништа спорно”. Благојевић је казао да странке могу да прибегну и уговорима о позајмицама, тако што ће неко потписати да је добио новац на зајам „има ту разних могућности, а наплата иде одмах”.

Он је истакао да прича о томе да странке морају да се обезбеде јер њихове листе добијају мандате, а не појединци, не стоји: „Уколико изоставимо ДС и СНС који ће освојити много мандата, па да ли је стварно могуће да ове мале партије не могу да нађу 15 људи у које могу да се поуздају? Свега овога не би било када би грађани на изборима гласали директно за кандидата, а не за листу, јер би посланик који би променио странку морао да се врати међу оне који су га бирали, а то не би било баш лако”.

Једина странка у српском парламенту, која никада није имала бланко оставке, била је Либерално-демократска партија. Њен лидер Чедомир Јовановић је увек био против тога, а оне који су се за то залагали саветовао је да нађу поуздане људе.