У новом Културном додатку читаје...

КОМУНА ПРОТИВ КОМУНИЗМА - Здрава вода изворска

Са већ признатим културним производом, са данас модерном заљубљеношћу у природу – Породица бистрих потока у стању је да се носи са свим претњама суморне нам будућности. Учили су од дрвећа како се живи. Знају и зашто тако живе. Отворени су за свакога. Шта још? Да, нису само мудри, него су и лепи. У јеку ратова за прекрајање граница насталих распадом Југославије, у овој комуни уточиште су нашли противратно настројени људи разних народности. Није ни то било безопасно, но захуктала војно-полицијска машина имала је посла преча од ломатања по шуми за неким назовиуметницима. Пише Лазар Стојановић

ИНТЕРВЈУ: НЕБОЈША БРАДИЋ - Чувам лепо писмо од Марине Абрамовић

Имали сте идеју за ретроспективу Марине Абрамовић у Београду, у време док сте били министар, чак сте с њом разговарали о томе да представља српску уметност на последњем Венецијанском бијеналу?  Има много тога што сам хтео да покренем, а нисам стигао. Много тога што сам започео, сада се реализује. То је напросто тако – све тражи времена. Комуникација са Марином Абрамовић збила се у последњем периоду мог мандата. Имам и сачувано веома лепо писмо које ми је упутила, а у вези са позивом за ретроспективу. Што се тиче Венеције, тачно је да сам разговарао са њом у вези са Ликовним бијеналом у Венецији. Она није могла да прихвати ту понуду, јер је у том термину већ била заузета припремом и премијерним извођењем представе „Живот и смрт Марине Абрамовић” чија је премијера у режији Роберта Вилсона изведена 9. Јула 2011. на Манчестерском међународном фестивалу. Разговарао Мухарем Шеховић

ЕВРОПЕЈСТВО 18. ВЕКА - Рађање Хомо Данубијуса

По Нојману много елемената чини јединственим простор Хрватске Србије и Баната, подразумевајући и румунски део. Он укључује „како елементе Mitteleuropa-e, тако и елементе који долазе са Балкана, ислама, хебрејског истока те југоисточне сентименталности, тако и јужњачки темперамент медитеранског порекла и културу и традицију ’немачког севера’” Овакав приступ може бити знатно употпуњен ако се Дунав, иако географски појам, сагледа као културни коридор.
Миодраг Матицки

МЕЂУЧИН - Пинк критика - пише Иван Меденица

Желим да пишем о третману културе у недељнику НИН. Или још конкретније: о културном геноциду који је Небојша Спаић, главни и одговорни уредник НИН-а, спровео над једном од важних установа српске културе – уметничком критиком у овом недељнику

 
ИНТЕРВЈУ: ДИМИТАР БАШЕВСКИ - Македонски и албански интелектуалци се нису заузели да спрече сукобе

Ових дана сукоби Албанаца и Македонаца у Вашој земљи су ескалирали. Да ли су интелектуалци са обе стране учинили довољно да ова национална сукобљавања буду спречена?
Македонија је мултиетничка средина, одувек живимо са албанском, турском, и другим етничким заједницама. До већег конфликта са Албанцима дошло је 2001. године, и до сада нису прецизно дефинисани узроци његовог настанка – да ли је то устанак зарад одређених права, настао под неким спољашњим утицајима, да ли је подстакнут мафијашким групама. Решен је Охридским уговором, за чије спровођење је временом обезбеђена и уставна позадина, која је Албанцима омогућавала веће учешће у администрацији, полицији, у сектору одбране. За мене, као писца, важно је питање да ли се наше културе међусобно познају, јер ми заправо и не живимо заједно, пре живимо паралелно. Међутим, сукоби се понављају, и сматра се да су страначки исповоцирани. Нису нимало наивни, тако да се морају држати под контролом. Интелектуалци се нису посебно заузели како би неслагања била спречена. Македонски ПЕН центар годинама није имао никакву сарадњу са Албанским ПЕН-ом

СРПСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ ПУТОПИСЦИ - Од Солуна до Хималаја

Није их било много у досадашњој историји српске књижевности. Међу првим Српкињама које су се латиле пера и која је добила недвосмислено признање средине јесте Јелена Димитријевић.  
Александра Ђуричић

РЕАГОВАЊЕ - Прича о Јованки Бјегојевић
„Скаска о Одети“, Културни додатак, 3. март 2012 - Родољуб – Раша Симић