U novom Kulturnom dodatku čitaje...

KOMUNA PROTIV KOMUNIZMA - Zdrava voda izvorska

Sa već priznatim kulturnim proizvodom, sa danas modernom zaljubljenošću u prirodu – Porodica bistrih potoka u stanju je da se nosi sa svim pretnjama sumorne nam budućnosti. Učili su od drveća kako se živi. Znaju i zašto tako žive. Otvoreni su za svakoga. Šta još? Da, nisu samo mudri, nego su i lepi. U jeku ratova za prekrajanje granica nastalih raspadom Jugoslavije, u ovoj komuni utočište su našli protivratno nastrojeni ljudi raznih narodnosti. Nije ni to bilo bezopasno, no zahuktala vojno-policijska mašina imala je posla preča od lomatanja po šumi za nekim nazoviumetnicima. Piše Lazar Stojanović

INTERVJU: NEBOJŠA BRADIĆ - Čuvam lepo pismo od Marine Abramović

Imali ste ideju za retrospektivu Marine Abramović u Beogradu, u vreme dok ste bili ministar, čak ste s njom razgovarali o tome da predstavlja srpsku umetnost na poslednjem Venecijanskom bijenalu?  Ima mnogo toga što sam hteo da pokrenem, a nisam stigao. Mnogo toga što sam započeo, sada se realizuje. To je naprosto tako – sve traži vremena. Komunikacija sa Marinom Abramović zbila se u poslednjem periodu mog mandata. Imam i sačuvano veoma lepo pismo koje mi je uputila, a u vezi sa pozivom za retrospektivu. Što se tiče Venecije, tačno je da sam razgovarao sa njom u vezi sa Likovnim bijenalom u Veneciji. Ona nije mogla da prihvati tu ponudu, jer je u tom terminu već bila zauzeta pripremom i premijernim izvođenjem predstave „Život i smrt Marine Abramović” čija je premijera u režiji Roberta Vilsona izvedena 9. Jula 2011. na Mančesterskom međunarodnom festivalu. Razgovarao Muharem Šehović

EVROPEJSTVO 18. VEKA - Rađanje Homo Danubijusa

Po Nojmanu mnogo elemenata čini jedinstvenim prostor Hrvatske Srbije i Banata, podrazumevajući i rumunski deo. On uključuje „kako elemente Mitteleuropa-e, tako i elemente koji dolaze sa Balkana, islama, hebrejskog istoka te jugoistočne sentimentalnosti, tako i južnjački temperament mediteranskog porekla i kulturu i tradiciju ’nemačkog severa’” Ovakav pristup može biti znatno upotpunjen ako se Dunav, iako geografski pojam, sagleda kao kulturni koridor.
Miodrag Maticki

MEĐUČIN - Pink kritika - piše Ivan Medenica

Želim da pišem o tretmanu kulture u nedeljniku NIN. Ili još konkretnije: o kulturnom genocidu koji je Nebojša Spaić, glavni i odgovorni urednik NIN-a, sproveo nad jednom od važnih ustanova srpske kulture – umetničkom kritikom u ovom nedeljniku

 
INTERVJU: DIMITAR BAŠEVSKI - Makedonski i albanski intelektualci se nisu zauzeli da spreče sukobe

Ovih dana sukobi Albanaca i Makedonaca u Vašoj zemlji su eskalirali. Da li su intelektualci sa obe strane učinili dovoljno da ova nacionalna sukobljavanja budu sprečena?
Makedonija je multietnička sredina, oduvek živimo sa albanskom, turskom, i drugim etničkim zajednicama. Do većeg konflikta sa Albancima došlo je 2001. godine, i do sada nisu precizno definisani uzroci njegovog nastanka – da li je to ustanak zarad određenih prava, nastao pod nekim spoljašnjim uticajima, da li je podstaknut mafijaškim grupama. Rešen je Ohridskim ugovorom, za čije sprovođenje je vremenom obezbeđena i ustavna pozadina, koja je Albancima omogućavala veće učešće u administraciji, policiji, u sektoru odbrane. Za mene, kao pisca, važno je pitanje da li se naše kulture međusobno poznaju, jer mi zapravo i ne živimo zajedno, pre živimo paralelno. Međutim, sukobi se ponavljaju, i smatra se da su stranački ispovocirani. Nisu nimalo naivni, tako da se moraju držati pod kontrolom. Intelektualci se nisu posebno zauzeli kako bi neslaganja bila sprečena. Makedonski PEN centar godinama nije imao nikakvu saradnju sa Albanskim PEN-om

SRPSKE KNjIŽEVNICE PUTOPISCI - Od Soluna do Himalaja

Nije ih bilo mnogo u dosadašnjoj istoriji srpske književnosti. Među prvim Srpkinjama koje su se latile pera i koja je dobila nedvosmisleno priznanje sredine jeste Jelena Dimitrijević.  
Aleksandra Đuričić

REAGOVANjE - Priča o Jovanki Bjegojević
„Skaska o Odeti“, Kulturni dodatak, 3. mart 2012 - Rodoljub – Raša Simić