Туризам – стуб економског препорода

Грчка је лане забележила најбољу туристичку сезону у историји (16,5 милиона посетилаца и 10 милијарди евра прихода) упркос кризи, књиговодственој прозивци ЕУ и антигрчкој хистерији у делу међународних медија, наглашава Павлос Геруланос, министар културе и туризма Грчке у разговору за „Политику”. И док ове године слични резултат није известан, Атина увелико спрема нове туристичке понуде клијентели на све четири стране света, посебно у Русији, Украјини, Србији, Турској, Израелу, али и Кини и Индији.

Да ли је Грчка изашла из кризе?

Репрограмирањем дугова средином марта, стабилност се полако враћа у Грчку, након две тешке године у којима је окруњен имиџ земље. Грчка је у том периоду била изложена наглом и неопходном отклону од ранијег економског модела. Промена тих размера изнедрила је многа друштвена искушења, али је отворила пут новим стратегијама економског и политичког развоја. Није Грчка само кресала плате да би враћала дугове, већ се темељно посветила друштвеној транзицији. У том светлу, туризам се позиционирао као индустрија које може бити окосница препорода нације. Разрадили смо нове приступе тржиштима традиционално најбројније клијентеле попут Немачке и Велике Британије.

Истовремено, Грчка спрема дугорочну стратегију привлачења нове клијентеле из Русије, Украјине, Србије, Турске, Израела… Земаља и народа који су веома пријемчиви према нама, разумеју ситуацију у којој смо се нашли, одолевају гласинама и доследно бирају Грчку као место за одмор. У пројекту дугорочне стратегије развоја туризма, Грчка има посебан план за привлачење клијентеле из бивших чланица СССР-а, Кине и Индије за које верујемо да ће бити окосница глобалне индустрије одмора у следећих 10 до 20 година. Број Кинеза који су лане посетили Грчку увећан је за 75 одсто у односу на 2010. Дакле, Грчка мења имиџ земље која дочекује клијенте из северне Европе расположене да обиђу иста места: Кос, Родос, Санторини, Миконос…

Несташице горива, штрајкови аеродромских служби, блокаде лучких радника, гласине о недостатку хране на појединим популарним туристичким дестинацијама широм Грчке, а посебно на северу где махом одлазе гости из Србије, претходних година нису биле ретке. Шта ове сезоне туристи из Србије могу да очекују у Грчкој?

Гласине о несташицама хране су злураде и потпуно неистините. Гориво је производ из увоза, оптерећено многобројним дажбинама, тако да се може десити да су поједини нафтни деривати понегде скупљи него на другим местима. У међувремену, током двогодишње кризе, Грци су спознали изузетан значај који туризам има за опоравак земље, отварање нових радних места, прилив директних страних инвестиција… На сцени је данас нова генерација менаџера у туризму који знају да припреме атрактивне пакете понуде одмора и Грчку учине конкурентном на туристичком тржишту. Туристичка понуда северне Грчке ове сезоне је изузетно богата и шаролика, за сваки џеп.

На грчкој и међународној сцени све више је иницијатива попут „Дајте Грчкој шансу”, „Ово је моја Атина”, „Грчкасемења.ком”, које настоје да прикажу Грчку у једном новом, посткризном светлу. Колико је имиџ Грчке нарушен кризом?

Последње две године Грчка је у делу медија развијеног света беспоштедно приказивана као „лења и неодговорна средина”, једно време тај утисак се није могао одагнати. Данас, са разрешењем ове фазе кризе, Грчка је у свим аспектима друштва на прагу прилике да се прикаже и опише сасвим другачије као креативна и предузетна средина, спремна за будућност. Утолико су све иницијативе јавног и приватног сектора, младих, предузетника на посткризном унапређењу имиџа Грчке корисне и добродошле.

Тања Вујић