Turizam – stub ekonomskog preporoda

Grčka je lane zabeležila najbolju turističku sezonu u istoriji (16,5 miliona posetilaca i 10 milijardi evra prihoda) uprkos krizi, knjigovodstvenoj prozivci EU i antigrčkoj histeriji u delu međunarodnih medija, naglašava Pavlos Gerulanos, ministar kulture i turizma Grčke u razgovoru za „Politiku”. I dok ove godine slični rezultat nije izvestan, Atina uveliko sprema nove turističke ponude klijenteli na sve četiri strane sveta, posebno u Rusiji, Ukrajini, Srbiji, Turskoj, Izraelu, ali i Kini i Indiji.

Da li je Grčka izašla iz krize?

Reprogramiranjem dugova sredinom marta, stabilnost se polako vraća u Grčku, nakon dve teške godine u kojima je okrunjen imidž zemlje. Grčka je u tom periodu bila izložena naglom i neophodnom otklonu od ranijeg ekonomskog modela. Promena tih razmera iznedrila je mnoga društvena iskušenja, ali je otvorila put novim strategijama ekonomskog i političkog razvoja. Nije Grčka samo kresala plate da bi vraćala dugove, već se temeljno posvetila društvenoj tranziciji. U tom svetlu, turizam se pozicionirao kao industrija koje može biti okosnica preporoda nacije. Razradili smo nove pristupe tržištima tradicionalno najbrojnije klijentele poput Nemačke i Velike Britanije.

Istovremeno, Grčka sprema dugoročnu strategiju privlačenja nove klijentele iz Rusije, Ukrajine, Srbije, Turske, Izraela… Zemalja i naroda koji su veoma prijemčivi prema nama, razumeju situaciju u kojoj smo se našli, odolevaju glasinama i dosledno biraju Grčku kao mesto za odmor. U projektu dugoročne strategije razvoja turizma, Grčka ima poseban plan za privlačenje klijentele iz bivših članica SSSR-a, Kine i Indije za koje verujemo da će biti okosnica globalne industrije odmora u sledećih 10 do 20 godina. Broj Kineza koji su lane posetili Grčku uvećan je za 75 odsto u odnosu na 2010. Dakle, Grčka menja imidž zemlje koja dočekuje klijente iz severne Evrope raspoložene da obiđu ista mesta: Kos, Rodos, Santorini, Mikonos…

Nestašice goriva, štrajkovi aerodromskih službi, blokade lučkih radnika, glasine o nedostatku hrane na pojedinim popularnim turističkim destinacijama širom Grčke, a posebno na severu gde mahom odlaze gosti iz Srbije, prethodnih godina nisu bile retke. Šta ove sezone turisti iz Srbije mogu da očekuju u Grčkoj?

Glasine o nestašicama hrane su zlurade i potpuno neistinite. Gorivo je proizvod iz uvoza, opterećeno mnogobrojnim dažbinama, tako da se može desiti da su pojedini naftni derivati ponegde skuplji nego na drugim mestima. U međuvremenu, tokom dvogodišnje krize, Grci su spoznali izuzetan značaj koji turizam ima za oporavak zemlje, otvaranje novih radnih mesta, priliv direktnih stranih investicija… Na sceni je danas nova generacija menadžera u turizmu koji znaju da pripreme atraktivne pakete ponude odmora i Grčku učine konkurentnom na turističkom tržištu. Turistička ponuda severne Grčke ove sezone je izuzetno bogata i šarolika, za svaki džep.

Na grčkoj i međunarodnoj sceni sve više je inicijativa poput „Dajte Grčkoj šansu”, „Ovo je moja Atina”, „Grčkasemenja.kom”, koje nastoje da prikažu Grčku u jednom novom, postkriznom svetlu. Koliko je imidž Grčke narušen krizom?

Poslednje dve godine Grčka je u delu medija razvijenog sveta bespoštedno prikazivana kao „lenja i neodgovorna sredina”, jedno vreme taj utisak se nije mogao odagnati. Danas, sa razrešenjem ove faze krize, Grčka je u svim aspektima društva na pragu prilike da se prikaže i opiše sasvim drugačije kao kreativna i preduzetna sredina, spremna za budućnost. Utoliko su sve inicijative javnog i privatnog sektora, mladih, preduzetnika na postkriznom unapređenju imidža Grčke korisne i dobrodošle.

Tanja Vujić