Заборављени докази

Три компакт-диска са прислушкиваним разговорима Дејана Миленковића Багзија коначно су тамо где им је и место – у рукама Нате Месаровић, председнице већа које суди оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића. Испоставило се да је овај поверљив материјал до пре три дана био код претходног судије Марка Кљајевића, који сада као адвокат брани свог брата Горана Кљајевића у процесу против "стечајне мафије".
Маја Ковачевић-Томић, портпарол суда, потврдила је да су три компакт-диска и писана документација о прислушкивању Багзија у суду. Адвокат Кљајевић донео их је у Специјални суд у четвртак и предао судској писарници уочи почетка суђења "стечајној мафији". Претходно је о томе обавестио Милана Ранића, председника Посебног одељења Окружног суда.

– Заборавио сам да је ово код мене. Сетио сам се када сам у медијима видео да ме помињу у вези са несталим транскриптима – рекао је Марко Кљајевић.

Затражио је и да му писарница изда потврду да је вратио дискове.

Подсећамо, наш лист је, у покушају да уђе у траг снимцима Багзијевих разговора, објавио да је последња "адреса" на којој би тај материјал могао да буде управо бивши судија Кљајевић. Већ сутрадан, Кљајевић је дискове вратио суду уз објашњење о заборавности. Судско веће сада треба да одлучи да ли ће овај материјал бити коришћен као доказ у поступку.

Дејан Миленковић прислушкиван је 2004. године по наредби истражног судије Драгана Лазаревића у време док је био у бекству у Грчкој. Полиција је пресрела више његових разговора, међу којима је и у медијима помињан дијалог са адвокатом Биљаном Кајганић, око добијања статуса сведока сарадника. Наводно, Биљана Кајганић саветовала га је да лажно оптужи невине људе за убиство Момира Гавриловића, поткрепљујући тај предлог договором са министром Драганом Јочићем и шефом БИА Радетом Булатовићем. После Миленковићевог хапшења у Солуну, у лето 2004. године, судија Лазаревић предао је аудио записе Марку Кљајевићу тадашњем председнику већа пред којим је Багзи оптужен.

Све до децембра 2006. године, снимке нико није помињао на суђењу, иако су били повод јавне полемике и других судских поступака. Марко Кљајевић напустио је правосуђе у септембру прошле године и до прекјуче се сматрало да се он тада раздужио са предметом "Ђинђић". Срђа Поповић, адвокат породице Ђинђић, предложио је да се снимци преслушају, транскрипти прочитају и да се изврши увид у текст објављен у листу "Време", који једини делимично открива њихову садржину. Међутим, испоставило се да су транскрипти нестали и до пре два дана није се знало где су.

Није ништа необично да судија узме предмет који суди и понесе га са собом кући да би га читао. То се често дешава када је реч о обимним поступцима, јер судије не могу да стигну да се са предметом упознају током радног времена. Међутим, ови компакт-дискови имају ознаку службене тајне и постоји законом предвиђена процедура о њиховом чувању. У суду кажу да би изношење таквог материјала из зграде суда могло да представља кршење тих прописа, односно, кривично дело одавања службене тајне. Јер, ако се са поверљивим материјалима не поступа на законит начин, подаци на њима могу постати доступни другим особама, могу се умножити или заувек изгубити.