Zaboravljeni dokazi

Tri kompakt-diska sa prisluškivanim razgovorima Dejana Milenkovića Bagzija konačno su tamo gde im je i mesto – u rukama Nate Mesarović, predsednice veća koje sudi optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Ispostavilo se da je ovaj poverljiv materijal do pre tri dana bio kod prethodnog sudije Marka Kljajevića, koji sada kao advokat brani svog brata Gorana Kljajevića u procesu protiv "stečajne mafije".
Maja Kovačević-Tomić, portparol suda, potvrdila je da su tri kompakt-diska i pisana dokumentacija o prisluškivanju Bagzija u sudu. Advokat Kljajević doneo ih je u Specijalni sud u četvrtak i predao sudskoj pisarnici uoči početka suđenja "stečajnoj mafiji". Prethodno je o tome obavestio Milana Ranića, predsednika Posebnog odeljenja Okružnog suda.

– Zaboravio sam da je ovo kod mene. Setio sam se kada sam u medijima video da me pominju u vezi sa nestalim transkriptima – rekao je Marko Kljajević.

Zatražio je i da mu pisarnica izda potvrdu da je vratio diskove.

Podsećamo, naš list je, u pokušaju da uđe u trag snimcima Bagzijevih razgovora, objavio da je poslednja "adresa" na kojoj bi taj materijal mogao da bude upravo bivši sudija Kljajević. Već sutradan, Kljajević je diskove vratio sudu uz objašnjenje o zaboravnosti. Sudsko veće sada treba da odluči da li će ovaj materijal biti korišćen kao dokaz u postupku.

Dejan Milenković prisluškivan je 2004. godine po naredbi istražnog sudije Dragana Lazarevića u vreme dok je bio u bekstvu u Grčkoj. Policija je presrela više njegovih razgovora, među kojima je i u medijima pominjan dijalog sa advokatom Biljanom Kajganić, oko dobijanja statusa svedoka saradnika. Navodno, Biljana Kajganić savetovala ga je da lažno optuži nevine ljude za ubistvo Momira Gavrilovića, potkrepljujući taj predlog dogovorom sa ministrom Draganom Jočićem i šefom BIA Radetom Bulatovićem. Posle Milenkovićevog hapšenja u Solunu, u leto 2004. godine, sudija Lazarević predao je audio zapise Marku Kljajeviću tadašnjem predsedniku veća pred kojim je Bagzi optužen.

Sve do decembra 2006. godine, snimke niko nije pominjao na suđenju, iako su bili povod javne polemike i drugih sudskih postupaka. Marko Kljajević napustio je pravosuđe u septembru prošle godine i do prekjuče se smatralo da se on tada razdužio sa predmetom "Đinđić". Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, predložio je da se snimci preslušaju, transkripti pročitaju i da se izvrši uvid u tekst objavljen u listu "Vreme", koji jedini delimično otkriva njihovu sadržinu. Međutim, ispostavilo se da su transkripti nestali i do pre dva dana nije se znalo gde su.

Nije ništa neobično da sudija uzme predmet koji sudi i ponese ga sa sobom kući da bi ga čitao. To se često dešava kada je reč o obimnim postupcima, jer sudije ne mogu da stignu da se sa predmetom upoznaju tokom radnog vremena. Međutim, ovi kompakt-diskovi imaju oznaku službene tajne i postoji zakonom predviđena procedura o njihovom čuvanju. U sudu kažu da bi iznošenje takvog materijala iz zgrade suda moglo da predstavlja kršenje tih propisa, odnosno, krivično delo odavanja službene tajne. Jer, ako se sa poverljivim materijalima ne postupa na zakonit način, podaci na njima mogu postati dostupni drugim osobama, mogu se umnožiti ili zauvek izgubiti.