Виртуелно повећање зарада

Децембарске зараде и реално повећање од 20 одсто у односу на претходни месец су виртуелна стварност, оцењују стручњаци и додају да ће већ од јануара почети њено разобличавање. Тада ће статистика, кажу економисти, забележити оштар пад и приказати реално стање. Исплата "регреса", слажу се наши саговорници, главни је узрок што се у новчаницима наших суграђана емитовала научна фантастика, па је просечна плата у Србији достигла цифру од  28.267 динара.

Према оцени Саше Ђоговића, стручног консултанта ВИП-а, још један ванредни фактор утицао је на ово повећање.

– Избори и кампања у којој су прштала обећања, али се и повећавале плате, сигурно су утицали на овај скок. Повећања су била већа у јавном него у приватном сектору – проценио је Ђоговић.

Међутим, без обзира на реални раст од 21,72 процента, стручњаци су упозорили и на чињеницу да се већ годинама ништа не мења у структури извештаја о просечним примањима. Тако, гледано по индустријским гранама, и даље најдебље новчанике имају запослени у дуванској индустрији (67.561 динара), финансијски посредници (62.854) и агенти за некретнине (60.084). И даље је најнепопуларније радити у текстилној индустрији, где рецимо, произвођачи текстилних предива и тканина месечно зарађују само 7.518 динара, а произвођачи одевних предмета и коже 6.973 динара. Овај јаз, каже Ђоговић показује реално стање у домаћој привреди.

– Очигледно је да се држава према неким гранама понашала као маћеха. Нелојална конкуренција из Турске и Кине довела је до овако поражавајуће ситуације. Такође, велике су регионалне разлике. И даље београдске општине предњаче по примањима, док југ земље заостаје – каже Ђоговић.

Тако су рецимо житељи Гроцке просечно зарадили 47.412 динара, док су становници Беле Паланке са 9.819 динара били безмало пет пута мање плаћени. Празних џепова остали су и становници Лебана (11.481 динара), Лесковца (11.288) и нишке општине Пантелеј (11.729). С друге стране, у Новом Београду где је просечна плата износила 42.640 динара и у Сурчину где се зарађивало 40.507 динара исплатило се живети.

Иван Николић, сарадник Економског института, објашњава да је то добрим делом и због тога што се такозвана плаћенија индустрија концентрисала у престоници. Логично је, каже он, да је у таквим општинама и највећи број образованих стручњака, који подижу републички просек.

Тринаеста плата, сматра Николић, једини је узрок децембарског повећања зарада.

– Децембар је, по обичају, потпуно неупоредив месец и веома незахвалан за било какве закључке. Никада последњи месец у години статистичарима није пружао било коју информацију о кретањима зарада, јер се увек у јануару бележио знатно нижи просек – објаснио је Николић.