Virtuelno povećanje zarada

Decembarske zarade i realno povećanje od 20 odsto u odnosu na prethodni mesec su virtuelna stvarnost, ocenjuju stručnjaci i dodaju da će već od januara početi njeno razobličavanje. Tada će statistika, kažu ekonomisti, zabeležiti oštar pad i prikazati realno stanje. Isplata "regresa", slažu se naši sagovornici, glavni je uzrok što se u novčanicima naših sugrađana emitovala naučna fantastika, pa je prosečna plata u Srbiji dostigla cifru od  28.267 dinara.

Prema oceni Saše Đogovića, stručnog konsultanta VIP-a, još jedan vanredni faktor uticao je na ovo povećanje.

– Izbori i kampanja u kojoj su prštala obećanja, ali se i povećavale plate, sigurno su uticali na ovaj skok. Povećanja su bila veća u javnom nego u privatnom sektoru – procenio je Đogović.

Međutim, bez obzira na realni rast od 21,72 procenta, stručnjaci su upozorili i na činjenicu da se već godinama ništa ne menja u strukturi izveštaja o prosečnim primanjima. Tako, gledano po industrijskim granama, i dalje najdeblje novčanike imaju zaposleni u duvanskoj industriji (67.561 dinara), finansijski posrednici (62.854) i agenti za nekretnine (60.084). I dalje je najnepopularnije raditi u tekstilnoj industriji, gde recimo, proizvođači tekstilnih prediva i tkanina mesečno zarađuju samo 7.518 dinara, a proizvođači odevnih predmeta i kože 6.973 dinara. Ovaj jaz, kaže Đogović pokazuje realno stanje u domaćoj privredi.

– Očigledno je da se država prema nekim granama ponašala kao maćeha. Nelojalna konkurencija iz Turske i Kine dovela je do ovako poražavajuće situacije. Takođe, velike su regionalne razlike. I dalje beogradske opštine prednjače po primanjima, dok jug zemlje zaostaje – kaže Đogović.

Tako su recimo žitelji Grocke prosečno zaradili 47.412 dinara, dok su stanovnici Bele Palanke sa 9.819 dinara bili bezmalo pet puta manje plaćeni. Praznih džepova ostali su i stanovnici Lebana (11.481 dinara), Leskovca (11.288) i niške opštine Pantelej (11.729). S druge strane, u Novom Beogradu gde je prosečna plata iznosila 42.640 dinara i u Surčinu gde se zarađivalo 40.507 dinara isplatilo se živeti.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, objašnjava da je to dobrim delom i zbog toga što se takozvana plaćenija industrija koncentrisala u prestonici. Logično je, kaže on, da je u takvim opštinama i najveći broj obrazovanih stručnjaka, koji podižu republički prosek.

Trinaesta plata, smatra Nikolić, jedini je uzrok decembarskog povećanja zarada.

– Decembar je, po običaju, potpuno neuporediv mesec i veoma nezahvalan za bilo kakve zaključke. Nikada poslednji mesec u godini statističarima nije pružao bilo koju informaciju o kretanjima zarada, jer se uvek u januaru beležio znatno niži prosek – objasnio je Nikolić.