Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележена годишњица погрома

Обележена годишњица погрома
Eпи­скоп Те­о­до­си­је ју­че у хра­му Све­тог Ни­ко­ле у При­шти­ни Фото Бета

Ју­че се на­вр­ши­ло осам го­ди­на од из­би­ја­ња нај­ве­ћег ет­нич­ки мо­ти­ви­са­ног на­си­ља на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји од до­ла­ска ме­ђу­на­род­них сна­га у по­кра­ји­ну, у ко­јем је стра­да­ло 19 осо­ба. За са­мо два да­на,ви­ше од 900 љу­ди је по­вре­ђе­но, уни­ште­но је или оште­ће­но 846 обје­ка­та, 35 пра­во­слав­них цр­ка­ва и ма­на­сти­ра, че­ти­ри хи­ља­де Ср­ба, Ро­ма и Ашка­ли­ја про­те­ра­но је с Ко­со­ва, а ет­нич­ки је очи­шће­но шест гра­до­ва – При­шти­на, Ко­со­во По­ље, Оби­лић, При­зрен, Гњи­ла­не и Ли­пљан.

По­сле слу­же­ња по­ме­на жр­тва­ма мар­тов­ског на­си­ља, епи­скоп Епар­хи­је ра­шко­при­зрен­ске и ко­сов­ско­ме­то­хиј­ске Те­о­до­си­је ре­као је ју­че у хра­му Све­тог Ни­ко­ле у При­шти­ни „да и Ср­би и Ал­бан­ци мо­гу чи­ни­ти до­бро јед­ни дру­ги­ма”. Ка­ко је пре­не­ла Бе­та, он је ис­та­као да има мно­го при­ме­ра да ком­ши­је и да­ље мо­гу да жи­ве јед­ни по­ред дру­гих, а да та­кви при­ме­ри тре­ба да бу­ду „пу­то­каз да је мо­гу­ће за­сно­ва­ти за­јед­нич­ки жи­вот на овим про­сто­ри­ма”.

Го­во­ре­ћи о мар­тов­ском на­си­љу 2004, Те­о­до­си­је је ре­као да су стра­да­ли жи­во­те да­ли „са­мо за­то што су жи­ве­ли на овом про­сто­ру и што су би­ли Ср­би”.

Епи­скоп је на­вео да је увек срп­ски на­род стра­дао на Ко­со­ву и да Ко­со­во за Ср­бе ни­је са­мо те­ри­то­ри­ја не­го из­во­ри­ште срп­ског би­ћа на ко­ме су Ср­би гра­ди­ли свој иден­ти­тет. Епи­скоп је ка­зао да сви Ср­би ко­ји су на­пу­сти­ли сво­је до­мо­ве и ко­ји су прог­на­ни са сво­јих ог­њи­шта тре­ба да се вра­те и да, ка­ко је ка­зао, за­сну­ју свој жи­вот та­мо где су по­че­ли.

„По­ра­жа­ва­ју­ћа, али и исто­вре­ме­но за­бри­ња­ва­ју­ћа је чи­ње­ни­ца да ни по­сле осам го­ди­на ни­су от­кри­ве­ни ин­спи­ра­то­ри и ор­га­ни­за­то­ри мар­тов­ског по­гро­ма. Ова­квим не­чи­ње­њем, ме­ђу­на­род­но при­су­ство као да ша­ље по­ру­ку ал­бан­ским екс­тре­ми­сти­ма да ће сва­ки зло­чин над Ср­би­ма про­ћи не­ка­жње­но”, ис­та­као је ми­ни­стар за КиМ Го­ран Бог­да­но­вић у из­ја­ви Тан­ју­гу. „Уочи мар­тов­ског по­гро­ма био сам на Ко­сме­ту и упо­зо­ра­вао зва­нич­ни­ке ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, из­ме­ђу оста­лих и не­ка­да­шњег ви­со­ког пред­став­ни­ка ЕУ за спољ­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност Ха­ви­је­ра Со­ла­ну, да се не­што стра­шно при­пре­ма. Та па­сив­ност ме­ђу­на­род­них фак­то­ра у спре­ча­ва­њу на­си­ља про­ду­би­ла је не­по­ве­ре­ње и сум­њу код ко­смет­ских Ср­ба у ме­ђу­на­род­не чи­ни­о­це и њи­хо­ву прин­ци­пи­јел­ност”, ре­као је Бог­да­но­вић.

Осмо­го­ди­шњи­ца мар­тов­ског по­гро­ма обе­ле­же­на је ју­че и у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, по­ла­га­њем ве­на­ца и па­ље­њем све­ћа код спо­ме­ни­ка Исти­на у се­вер­ном де­лу по­де­ље­ног гра­да. Ми­тров­чан­ка Гор­да­на Лач­ко­вић за вре­ме мар­тов­ских не­ре­да би­ла је у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, у свом ста­ну на­до­мак глав­ног Ибар­ског мо­ста. Тог да­на из­гу­би­ла је се­стри­ћа а у из­ја­ви за Тан­југ на­во­ди да се тог да­на пу­ца­ло из ју­жног де­ла Ми­тро­ви­це и да је гле­да­ла ка­ко са­ни­тет­ско во­зи­ло до­во­зи оруж­је, из ко­га је по­том пу­ца­но на Ср­бе ко­ји су се на­ла­зи­ли с дру­ге стра­не ре­ке. Санк­ци­о­ни­са­ње ор­га­ни­за­то­ра, ин­спи­ра­то­ра и по­чи­ни­ла­ца зло­чи­на нај­бо­љи је на­чин да се спре­чи но­ви 17. март, ко­ји ви­ше не­го си­гур­но ни­је био спон­тан, из­ја­вио је ју­че за Бе­тудр­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству за КиМ Оли­вер Ива­но­вић. Он је ре­као да Ср­би­ја не сме да до­пу­сти да ка­та­стро­фал­не по­сле­ди­це на­си­ља из­бле­де, иако би то мно­ги­ма од­го­ва­ра­ло, до­дав­ши да стра­ни пред­став­ни­ци мо­гу та­ко да се по­на­ша­ју, али не и жр­тве или пред­став­ни­ци Ср­би­је ко­ји то пи­та­ње увек мо­ра­ју да ис­ти­чу у пр­ви план. По­мен жр­тва­ма по­гро­ма одр­жан је ју­че и у цр­кви све­тих Пе­тра и Па­вла у Мо­скви. Ка­ко је пре­нео Тан­југ, ли­тур­ги­ји је при­су­ство­вао и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ср­би­је Вук Је­ре­мић, ко­ји бо­ра­ви у дво­днев­ној по­се­ти Ру­си­ји. Све­ту ли­тур­ги­ју слу­жио је ви­кар­ни епи­скоп мо­ра­вич­ки Ан­то­ни­је, ко­ји је под­се­тио на људ­ске жр­тве и оште­ће­не и уни­ште­не пра­во­слав­не све­ти­ње од ко­јих су не­ке ста­ре ви­ше од шест ве­ко­ва и под за­шти­том Уне­ска.

М. Ал­бу­но­вић 

------------------------------------------------------------ 

Ка­жње­но 14 осо­ба 

За мар­тов­ско на­си­ље на Ко­со­ву 14 осо­ба је про­гла­ше­но кри­вим, а јед­на је осло­бо­ђе­на, пре­не­ла је Бе­та. Нај­ви­ша ка­зна, 30 го­ди­на за­тво­ра, из­ре­че­на је Шкум­би­ну Мех­ме­ти­ју за уби­ство дво­ји­це по­ли­ца­ја­ца Ун­ми­ка и ра­ња­ва­ње дво­ји­це њи­хо­вих ко­ле­га, из­ја­ви­ла је порт­па­рол­ка Еулек­са Ири­на Гу­де­ље­вић. Мех­мет Мо­ри­на је за бру­тал­но пре­би­ја­ње Ср­би­на у Бре­сју код Ко­со­ва По­ља осу­ђен на 12 го­ди­на за­тво­ра. Скен­дер Исља­ми је за уче­шће у пе­то­чла­ној гру­пи ко­ја је у Ко­со­ву По­љу по­чи­ни­ла кри­вич­на де­ла осу­ђен на за­твор­ску ка­зну од три и по го­ди­не. Је­дан од чла­но­ва гру­пе је осло­бо­ђен, док су три осу­ђе­на на укуп­но пет и по го­ди­на за­тво­ра. Са­дри Ша­ба­ни оп­ту­жен је за уче­шће у гру­пи ко­ја је у Гњи­ла­ну уби­ла ко­сов­ског Ср­би­на и те­шко ра­ни­ла ње­го­ву мај­ку. Из­вр­ши­о­ци­ма су за та кри­вич­на де­ла, као и уни­шта­ва­ње имо­ви­не, из­ре­че­не ка­зне од две и по до 16 го­ди­на, ко­је су по­том сма­ње­не. Суд је за уни­шта­ва­ње цр­ка­ва и ку­ћа у При­зре­ну Га­ни­ја Ха­зи­ра­ја осу­ди­ла на шест ме­се­ци, услов­но на го­ди­ну да­на. Есмин Хам­за је за под­ме­та­ње по­жа­ра, ши­ре­ње вер­ске и на­ци­о­нал­не мр­жње и не­то­ле­ра­ни­ци­је, као и па­ље­ње во­зи­ла Ун­ми­ка осу­ђен на две го­ди­не за­тво­ра и ка­зну од 2.000 евра, али му је ка­сни­је уки­ну­та за­твор­ска ка­зна.

-------------------------------------------------------------------- 

Ко­шту­ни­ца: Се­па­ра­ти­сти по­но­во пре­те 

Пред­сед­ник Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца из­ја­вио је ју­че да на го­ди­шњи­цу по­гро­ма ал­бан­ски се­па­ра­ти­сти по­но­во по­зи­ва­ју на на­си­ље и пре­те да ће си­лом спре­чи­ти одр­жа­ва­ње из­бо­ра на Ко­со­ву. „Ми хо­ће­мо де­мо­крат­ско пра­во да ор­га­ни­зу­је­мо из­бо­ре, а ал­бан­ски се­па­ра­ти­сти хо­ће на­си­ље. Ти­ме по ко зна ко­ји пут по­твр­ђу­ју да је на­си­ље дру­го име за ла­жну др­жа­ву Ко­со­во”, на­вео је Ко­шту­ни­ца у пи­са­ној из­ја­ви до­ста­вље­ној аген­ци­ји Бе­та.

Пред­сед­ник ДСС-а је на­вео да ме­ђу­на­род­не сна­ге на Ко­со­ву ни­су за све ове го­ди­не ус­пе­ле да на­ђу и ка­зне по­чи­ни­о­це за мар­тов­ски по­гром, уби­ја­ње Ср­ба и па­ље­ње њи­хо­вих ку­ћа. „Ни­ко из ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да­нас ни­је одао по­шту по­стра­да­лим Ср­би­ма и ја­сно осу­дио као не­при­хва­тљи­во на­си­ље над Ср­би­ма. То је по­ру­ка да је за­пра­во на­си­ље над Ср­би­ма, са­мо за­то што су Ср­би, до­зво­ље­но и не­ка­жњи­во”, оце­нио је Ко­шту­ни­ца. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.