Obeležena godišnjica pogroma

Ju­če se na­vr­ši­lo osam go­di­na od iz­bi­ja­nja naj­ve­ćeg et­nič­ki mo­ti­vi­sa­nog na­si­lja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji od do­la­ska me­đu­na­rod­nih sna­ga u po­kra­ji­nu, u ko­jem je stra­da­lo 19 oso­ba. Za sa­mo dva da­na,vi­še od 900 lju­di je po­vre­đe­no, uni­šte­no je ili ošte­će­no 846 obje­ka­ta, 35 pra­vo­slav­nih cr­ka­va i ma­na­sti­ra, če­ti­ri hi­lja­de Sr­ba, Ro­ma i Aška­li­ja pro­te­ra­no je s Ko­so­va, a et­nič­ki je oči­šće­no šest gra­do­va – Pri­šti­na, Ko­so­vo Po­lje, Obi­lić, Pri­zren, Gnji­la­ne i Li­pljan.

Po­sle slu­že­nja po­me­na žr­tva­ma mar­tov­skog na­si­lja, epi­skop Epar­hi­je ra­ško­pri­zren­ske i ko­sov­sko­me­to­hij­ske Te­o­do­si­je re­kao je ju­če u hra­mu Sve­tog Ni­ko­le u Pri­šti­ni „da i Sr­bi i Al­ban­ci mo­gu či­ni­ti do­bro jed­ni dru­gi­ma”. Ka­ko je pre­ne­la Be­ta, on je is­ta­kao da ima mno­go pri­me­ra da kom­ši­je i da­lje mo­gu da ži­ve jed­ni po­red dru­gih, a da ta­kvi pri­me­ri tre­ba da bu­du „pu­to­kaz da je mo­gu­će za­sno­va­ti za­jed­nič­ki ži­vot na ovim pro­sto­ri­ma”.

Go­vo­re­ći o mar­tov­skom na­si­lju 2004, Te­o­do­si­je je re­kao da su stra­da­li ži­vo­te da­li „sa­mo za­to što su ži­ve­li na ovom pro­sto­ru i što su bi­li Sr­bi”.

Epi­skop je na­veo da je uvek srp­ski na­rod stra­dao na Ko­so­vu i da Ko­so­vo za Sr­be ni­je sa­mo te­ri­to­ri­ja ne­go iz­vo­ri­šte srp­skog bi­ća na ko­me su Sr­bi gra­di­li svoj iden­ti­tet. Epi­skop je ka­zao da svi Sr­bi ko­ji su na­pu­sti­li svo­je do­mo­ve i ko­ji su prog­na­ni sa svo­jih og­nji­šta tre­ba da se vra­te i da, ka­ko je ka­zao, za­snu­ju svoj ži­vot ta­mo gde su po­če­li.

„Po­ra­ža­va­ju­ća, ali i isto­vre­me­no za­bri­nja­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da ni po­sle osam go­di­na ni­su ot­kri­ve­ni in­spi­ra­to­ri i or­ga­ni­za­to­ri mar­tov­skog po­gro­ma. Ova­kvim ne­či­nje­njem, me­đu­na­rod­no pri­su­stvo kao da ša­lje po­ru­ku al­ban­skim eks­tre­mi­sti­ma da će sva­ki zlo­čin nad Sr­bi­ma pro­ći ne­ka­žnje­no”, is­ta­kao je mi­ni­star za KiM Go­ran Bog­da­no­vić u iz­ja­vi Tan­ju­gu. „Uoči mar­tov­skog po­gro­ma bio sam na Ko­sme­tu i upo­zo­ra­vao zva­nič­ni­ke me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, iz­me­đu osta­lih i ne­ka­da­šnjeg vi­so­kog pred­stav­ni­ka EU za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost Ha­vi­je­ra So­la­nu, da se ne­što stra­šno pri­pre­ma. Ta pa­siv­nost me­đu­na­rod­nih fak­to­ra u spre­ča­va­nju na­si­lja pro­du­bi­la je ne­po­ve­re­nje i sum­nju kod ko­smet­skih Sr­ba u me­đu­na­rod­ne či­ni­o­ce i nji­ho­vu prin­ci­pi­jel­nost”, re­kao je Bog­da­no­vić.

Osmo­go­di­šnji­ca mar­tov­skog po­gro­ma obe­le­že­na je ju­če i u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, po­la­ga­njem ve­na­ca i pa­lje­njem sve­ća kod spo­me­ni­ka Isti­na u se­ver­nom de­lu po­de­lje­nog gra­da. Mi­trov­čan­ka Gor­da­na Lač­ko­vić za vre­me mar­tov­skih ne­re­da bi­la je u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, u svom sta­nu na­do­mak glav­nog Ibar­skog mo­sta. Tog da­na iz­gu­bi­la je se­stri­ća a u iz­ja­vi za Tan­jug na­vo­di da se tog da­na pu­ca­lo iz ju­žnog de­la Mi­tro­vi­ce i da je gle­da­la ka­ko sa­ni­tet­sko vo­zi­lo do­vo­zi oruž­je, iz ko­ga je po­tom pu­ca­no na Sr­be ko­ji su se na­la­zi­li s dru­ge stra­ne re­ke. Sank­ci­o­ni­sa­nje or­ga­ni­za­to­ra, in­spi­ra­to­ra i po­či­ni­la­ca zlo­či­na naj­bo­lji je na­čin da se spre­či no­vi 17. mart, ko­ji vi­še ne­go si­gur­no ni­je bio spon­tan, iz­ja­vio je ju­če za Be­tudr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu za KiM Oli­ver Iva­no­vić. On je re­kao da Sr­bi­ja ne sme da do­pu­sti da ka­ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce na­si­lja iz­ble­de, iako bi to mno­gi­ma od­go­va­ra­lo, do­dav­ši da stra­ni pred­stav­ni­ci mo­gu ta­ko da se po­na­ša­ju, ali ne i žr­tve ili pred­stav­ni­ci Sr­bi­je ko­ji to pi­ta­nje uvek mo­ra­ju da is­ti­ču u pr­vi plan. Po­men žr­tva­ma po­gro­ma odr­žan je ju­če i u cr­kvi sve­tih Pe­tra i Pa­vla u Mo­skvi. Ka­ko je pre­neo Tan­jug, li­tur­gi­ji je pri­su­stvo­vao i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Vuk Je­re­mić, ko­ji bo­ra­vi u dvo­dnev­noj po­se­ti Ru­si­ji. Sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio je vi­kar­ni epi­skop mo­ra­vič­ki An­to­ni­je, ko­ji je pod­se­tio na ljud­ske žr­tve i ošte­će­ne i uni­šte­ne pra­vo­slav­ne sve­ti­nje od ko­jih su ne­ke sta­re vi­še od šest ve­ko­va i pod za­šti­tom Une­ska.

M. Al­bu­no­vić 

------------------------------------------------------------ 

Ka­žnje­no 14 oso­ba 

Za mar­tov­sko na­si­lje na Ko­so­vu 14 oso­ba je pro­gla­še­no kri­vim, a jed­na je oslo­bo­đe­na, pre­ne­la je Be­ta. Naj­vi­ša ka­zna, 30 go­di­na za­tvo­ra, iz­re­če­na je Škum­bi­nu Meh­me­ti­ju za ubi­stvo dvo­ji­ce po­li­ca­ja­ca Un­mi­ka i ra­nja­va­nje dvo­ji­ce nji­ho­vih ko­le­ga, iz­ja­vi­la je port­pa­rol­ka Eulek­sa Iri­na Gu­de­lje­vić. Meh­met Mo­ri­na je za bru­tal­no pre­bi­ja­nje Sr­bi­na u Bre­sju kod Ko­so­va Po­lja osu­đen na 12 go­di­na za­tvo­ra. Sken­der Islja­mi je za uče­šće u pe­to­čla­noj gru­pi ko­ja je u Ko­so­vu Po­lju po­či­ni­la kri­vič­na de­la osu­đen na za­tvor­sku ka­znu od tri i po go­di­ne. Je­dan od čla­no­va gru­pe je oslo­bo­đen, dok su tri osu­đe­na na ukup­no pet i po go­di­na za­tvo­ra. Sa­dri Ša­ba­ni op­tu­žen je za uče­šće u gru­pi ko­ja je u Gnji­la­nu ubi­la ko­sov­skog Sr­bi­na i te­ško ra­ni­la nje­go­vu maj­ku. Iz­vr­ši­o­ci­ma su za ta kri­vič­na de­la, kao i uni­šta­va­nje imo­vi­ne, iz­re­če­ne ka­zne od dve i po do 16 go­di­na, ko­je su po­tom sma­nje­ne. Sud je za uni­šta­va­nje cr­ka­va i ku­ća u Pri­zre­nu Ga­ni­ja Ha­zi­ra­ja osu­di­la na šest me­se­ci, uslov­no na go­di­nu da­na. Esmin Ham­za je za pod­me­ta­nje po­ža­ra, ši­re­nje ver­ske i na­ci­o­nal­ne mr­žnje i ne­to­le­ra­ni­ci­je, kao i pa­lje­nje vo­zi­la Un­mi­ka osu­đen na dve go­di­ne za­tvo­ra i ka­znu od 2.000 evra, ali mu je ka­sni­je uki­nu­ta za­tvor­ska ka­zna.

-------------------------------------------------------------------- 

Ko­štu­ni­ca: Se­pa­ra­ti­sti po­no­vo pre­te 

Pred­sed­nik De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca iz­ja­vio je ju­če da na go­di­šnji­cu po­gro­ma al­ban­ski se­pa­ra­ti­sti po­no­vo po­zi­va­ju na na­si­lje i pre­te da će si­lom spre­či­ti odr­ža­va­nje iz­bo­ra na Ko­so­vu. „Mi ho­će­mo de­mo­krat­sko pra­vo da or­ga­ni­zu­je­mo iz­bo­re, a al­ban­ski se­pa­ra­ti­sti ho­će na­si­lje. Ti­me po ko zna ko­ji put po­tvr­đu­ju da je na­si­lje dru­go ime za la­žnu dr­ža­vu Ko­so­vo”, na­veo je Ko­štu­ni­ca u pi­sa­noj iz­ja­vi do­sta­vlje­noj agen­ci­ji Be­ta.

Pred­sed­nik DSS-a je na­veo da me­đu­na­rod­ne sna­ge na Ko­so­vu ni­su za sve ove go­di­ne us­pe­le da na­đu i ka­zne po­či­ni­o­ce za mar­tov­ski po­grom, ubi­ja­nje Sr­ba i pa­lje­nje nji­ho­vih ku­ća. „Ni­ko iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da­nas ni­je odao po­štu po­stra­da­lim Sr­bi­ma i ja­sno osu­dio kao ne­pri­hva­tlji­vo na­si­lje nad Sr­bi­ma. To je po­ru­ka da je za­pra­vo na­si­lje nad Sr­bi­ma, sa­mo za­to što su Sr­bi, do­zvo­lje­no i ne­ka­žnji­vo”, oce­nio je Ko­štu­ni­ca.