Јоахим Гаук изабран за председника Немачке

Бивши евангелистички пастор Јоахим Гаук једанаести је послератни председник Савезне републике Немачке – познат као једна од водећих личности у процесу демократизације некадашње Источне Немачке (ДДР), после поновног уједињења две Немачке.

У Савезној скупштини у Берлину за 72-годишњег Гаука, родом из Роштока у бившој ДДР гласало је 991 од 1.228 присутних делегата – савезних и покрајинских посланика, угледних грађана и личности из јавног живота.

Ривали су освојили 129 гласова – 126 гласова добила је кандидаткиња Левице Беате Кларсфелд, док је 3 гласа додељено Олафу Розеу, представнику неонацистичке Националдемократске партије (НПД), о чијој забрани рада расправља Бундестаг.

Успех са више од 80 одсто освојених гласова био је очекиван, с обзиром да су пет водећих парламентарних странака подржале Гаука на основу претходног договора – три странке владајуће демохришћанско-либералне коалиције и две из опозиције, социјалдемократи и Зелени.

Јоахим Гаук ступио је на дужност данас, првог радног дана по прихватању резултата гласања у Савезној скупштини. Званично проглашење уследиће у петак, после полагања заклетве пред посланицима оба дома парламента – Бундестага и Бундесрата.

Председник Бундестага Норберт Ламерт подсетио је делегате уочи гласања да бирају новог шефа државе који би требао да остане у функцији до краја петогодишњег мандата – алудирајући на чињеницу да Немачка по трећи пут у минуле две године бира председника. Хорст Келер поднео је оставку због неслагања са канцеларком Ангелом Меркел, после шест месеци проведених у другом мандату. Наследник Кристијан Вулф морао је да демисионира после двадесет месеци – због оптужби да се, каже се, окористио политиком.

Интеримски председник и челник баварске Хришћанско социјалне уније Хорст Зехофер истакао је да је Гаук председник по вољи народа. Нагласио је, међутим, да се очекује да нови председник регулише брачни статус: Гаук дуже од деценије живи у брачној заједници са новинарком Данијелом Шат, мада је званично у браку са супругом Герхилд, мајком његове две кћерке и два сина.

Зехоферов говор са примесом критике одражава расположење Немаца: статистике указују да би Гаук постао председник да је избор препуштен – бирачима. Између 52 и 58 одсто упитаника изјавило је да би дало глас Гауку. Истовремено 80 одсто Немаца сматра да Гаук улива највише поверења међу политичарима.

Гауку се, међутим, изричито пребацује егоцентричност. По наступу користи 180 пута речи „ја” и „мени”. „Зидојче цајтунг” је подсетио на Гаукове провокације, у јеку кампање против шефа „Бундесбанке” Тила Саразина, вођене због националистичких испада против досељеника турског порекла – „крунисаних” књигом „Немачка (сама себе) укида”. Гаук је тада охрабрио критикованог да истраје у апелима за очување националне свести.

У расправама о подрезивању социјалних права Гаук је апеловао на странце који користе социјалне услуге, али и на бројне незапослене да сами реше проблеме, уместо да падају на терет држави.

Проблематично је и постављање новог шефа државе у међународним контактима. Сматра се незаинтересованим за спољно политичка догађања, а посебно се истиче његов однос према земљама у којима су на власти комунисти или реформисани левичари. Гаук је један од покретача Прашке иницијативе, којом се поистовећују злочини комунистичких режима, пре свега у бившем СССР-у, са злочинима Хитлерових џелата.

----------------------------------------------

Оспораван али популаран

Јоахим Гаук сврстава се у ред најпопуларнијих, али и најоспораванијих политичара Немачке. С обзиром на изучени позив теолога – био је евангелистички пастор све до почетка политичке каријере, после пада Берлинског зида – али и на иступе у стилу проповедника, у народу је назван и „новим Лутером”.

Хамбуршки недељник „Цајт” истиче у свом коментару да управо тај назив указује и оправдава страхопоштовање Немаца према Гауку: „Подсећа их (Немце) на Лутерове речи: ,Радо бисмо били храбрији него што смо уистину били!`”

Подсећање нације на оно што су запоставили или пропустили, један је од главних циљева Гаукове, како каже политичке мисије. При том, не пропушта прилику да релативише значај Холокауста. Сматра да се претерује са подсећањем на злочине који нису ни специфично немачки нити без примера у садашњици...

Рођен је 24. јануара у ратној 1940. години у породици поморског натпоручника (капетана) Хитлерове морнарице. У додир са теологијом дошао је стицајем околности – Штази му није дозволио да студира германистику због наводне политичке неподобности.

У додир са политиком дошао је почетком осамдесетих година прошлог века и истакао се као црквени проповедник који буди „политичку свест свог стада”. После немачког уједињења, званично почиње да се бави политиком, као одборник у првом парламентарном сазиву Источне Немачке. Од 1990. до 2000. године био је шеф Бироа за надзор и анализу докумената Штазија – практично шеф својеврсног процеса источно немачке лустрације.

Гауку је ово била друга кандидатура за председника државе. Први пут је, тек у трећем изборном кругу, за један глас подлега тадашњем председнику Кристијану Вулфу.