Joahim Gauk izabran za predsednika Nemačke

Bivši evangelistički pastor Joahim Gauk jedanaesti je posleratni predsednik Savezne republike Nemačke – poznat kao jedna od vodećih ličnosti u procesu demokratizacije nekadašnje Istočne Nemačke (DDR), posle ponovnog ujedinjenja dve Nemačke.

U Saveznoj skupštini u Berlinu za 72-godišnjeg Gauka, rodom iz Roštoka u bivšoj DDR glasalo je 991 od 1.228 prisutnih delegata – saveznih i pokrajinskih poslanika, uglednih građana i ličnosti iz javnog života.

Rivali su osvojili 129 glasova – 126 glasova dobila je kandidatkinja Levice Beate Klarsfeld, dok je 3 glasa dodeljeno Olafu Rozeu, predstavniku neonacističke Nacionaldemokratske partije (NPD), o čijoj zabrani rada raspravlja Bundestag.

Uspeh sa više od 80 odsto osvojenih glasova bio je očekivan, s obzirom da su pet vodećih parlamentarnih stranaka podržale Gauka na osnovu prethodnog dogovora – tri stranke vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije i dve iz opozicije, socijaldemokrati i Zeleni.

Joahim Gauk stupio je na dužnost danas, prvog radnog dana po prihvatanju rezultata glasanja u Saveznoj skupštini. Zvanično proglašenje uslediće u petak, posle polaganja zakletve pred poslanicima oba doma parlamenta – Bundestaga i Bundesrata.

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert podsetio je delegate uoči glasanja da biraju novog šefa države koji bi trebao da ostane u funkciji do kraja petogodišnjeg mandata – aludirajući na činjenicu da Nemačka po treći put u minule dve godine bira predsednika. Horst Keler podneo je ostavku zbog neslaganja sa kancelarkom Angelom Merkel, posle šest meseci provedenih u drugom mandatu. Naslednik Kristijan Vulf morao je da demisionira posle dvadeset meseci – zbog optužbi da se, kaže se, okoristio politikom.

Interimski predsednik i čelnik bavarske Hrišćansko socijalne unije Horst Zehofer istakao je da je Gauk predsednik po volji naroda. Naglasio je, međutim, da se očekuje da novi predsednik reguliše bračni status: Gauk duže od decenije živi u bračnoj zajednici sa novinarkom Danijelom Šat, mada je zvanično u braku sa suprugom Gerhild, majkom njegove dve kćerke i dva sina.

Zehoferov govor sa primesom kritike odražava raspoloženje Nemaca: statistike ukazuju da bi Gauk postao predsednik da je izbor prepušten – biračima. Između 52 i 58 odsto upitanika izjavilo je da bi dalo glas Gauku. Istovremeno 80 odsto Nemaca smatra da Gauk uliva najviše poverenja među političarima.

Gauku se, međutim, izričito prebacuje egocentričnost. Po nastupu koristi 180 puta reči „ja” i „meni”. „Zidojče cajtung” je podsetio na Gaukove provokacije, u jeku kampanje protiv šefa „Bundesbanke” Tila Sarazina, vođene zbog nacionalističkih ispada protiv doseljenika turskog porekla – „krunisanih” knjigom „Nemačka (sama sebe) ukida”. Gauk je tada ohrabrio kritikovanog da istraje u apelima za očuvanje nacionalne svesti.

U raspravama o podrezivanju socijalnih prava Gauk je apelovao na strance koji koriste socijalne usluge, ali i na brojne nezaposlene da sami reše probleme, umesto da padaju na teret državi.

Problematično je i postavljanje novog šefa države u međunarodnim kontaktima. Smatra se nezainteresovanim za spoljno politička događanja, a posebno se ističe njegov odnos prema zemljama u kojima su na vlasti komunisti ili reformisani levičari. Gauk je jedan od pokretača Praške inicijative, kojom se poistovećuju zločini komunističkih režima, pre svega u bivšem SSSR-u, sa zločinima Hitlerovih dželata.

----------------------------------------------

Osporavan ali popularan

Joahim Gauk svrstava se u red najpopularnijih, ali i najosporavanijih političara Nemačke. S obzirom na izučeni poziv teologa – bio je evangelistički pastor sve do početka političke karijere, posle pada Berlinskog zida – ali i na istupe u stilu propovednika, u narodu je nazvan i „novim Luterom”.

Hamburški nedeljnik „Cajt” ističe u svom komentaru da upravo taj naziv ukazuje i opravdava strahopoštovanje Nemaca prema Gauku: „Podseća ih (Nemce) na Luterove reči: ,Rado bismo bili hrabriji nego što smo uistinu bili!`”

Podsećanje nacije na ono što su zapostavili ili propustili, jedan je od glavnih ciljeva Gaukove, kako kaže političke misije. Pri tom, ne propušta priliku da relativiše značaj Holokausta. Smatra da se preteruje sa podsećanjem na zločine koji nisu ni specifično nemački niti bez primera u sadašnjici...

Rođen je 24. januara u ratnoj 1940. godini u porodici pomorskog natporučnika (kapetana) Hitlerove mornarice. U dodir sa teologijom došao je sticajem okolnosti – Štazi mu nije dozvolio da studira germanistiku zbog navodne političke nepodobnosti.

U dodir sa politikom došao je početkom osamdesetih godina prošlog veka i istakao se kao crkveni propovednik koji budi „političku svest svog stada”. Posle nemačkog ujedinjenja, zvanično počinje da se bavi politikom, kao odbornik u prvom parlamentarnom sazivu Istočne Nemačke. Od 1990. do 2000. godine bio je šef Biroa za nadzor i analizu dokumenata Štazija – praktično šef svojevrsnog procesa istočno nemačke lustracije.

Gauku je ovo bila druga kandidatura za predsednika države. Prvi put je, tek u trećem izbornom krugu, za jedan glas podlega tadašnjem predsedniku Kristijanu Vulfu.