Подаци о Јасеновцу су језик истине

У тексту под насловом ,,ХХО: Подаци о Јасеновцу су језик мржње” (,,Политика, 14. марта), на три места се помиње Међународна комисија за истину о јасеновачком систему логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата, а на четири места сам поменут ја, као председник Међународне комисије.

Господин Звонимир Чичак у име Хрватског хелсиншког одбора (ХХО) пише да су налази Међународне комисије за истину о Јасеновцу ,,плод болесне злонамерне мржње” и оптужује Републику Србију и Републику Српску да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају ,,осветнички оквир”.

Моја је дужност да укажем Хелсиншком одбору Хрватске и господину Чичку да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело, састављено од независних стручњака из више земаља, међу којима нема оних са територије земаља из бивше Југославије. Ово независно и стручно тело на основу чињеница je утврдило да је хрватска држава у периоду од 1941–1945. године извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Само у јасеновачком систему концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, убијено је више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Међу њима је било 110.000 деце до 14 година. Хрватска је била и остала једина држава на свету која је имала логоре за истребљење мале деце и једино су у Хрватској жртве претходно стравично мучене, па тек онда убијане.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила да су две трећине римокатоличких свештеника лично убијали, силовали, пљачкали и мучили оне који нису били римокатоличке вере и подстрекивали су Хрвате да чине злочине. ,,Магнум кримен” је ужасно сведочанство. Римокатоличке папе прогласиле су ,,блаженима” ратне злочинце, попут загребачког надбискупа Алојзија Степинца, затим идеолога усташтва и крижарства Ханса Ивана Мерца, организатора ,,пацовских канала” Ватикана за организовање бекства хрватских злочинаца у САД и земље Латинске Америке.

Уколико Хрватски хелсиншки одбор жели да види документацију са којом располаже Међународна комисија за истину о Јасеновцу, радо ће им бити стављена на увид. Што се тиче броја убијених жртава, истина се налази 120 центиметара испод површине земље у Јасеновцу и на Доњој Градини. Штампа у Хрватској је писала да је у Јасеновцу убијено 1.400.000 Срба, а Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила упола мањи број. У Хрватској су злочине убијања, клања, пљачкања, силовања и мучења вршили обични грађани, сељаци, интелектуалци, римокатолички свештеници, часне сестре, домобрани, омладинци и ђаци, а не само усташе.

Република Србија и Република Српска немају никакав утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу, па Хрватски хелсиншки одбор не може да оптужује владе ових држава да припремају терен за ,,нове регионалне сукобе”.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је свесна да је истина веома често болна, а тачно је да пре свега боли истина исказана у усвојеној међународној Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. О истини се не сме ћутати. Истина није ,,говор мржње”.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу са жаљењем упозорава да су у садашњој држави Хрватској уништени трагови јасеновачких логора, уклоњени споменици и спомен-плоче са масовних гробница Рома, (Уштице), Јевреја и Срба и да је говор мржње према Србима у Републици Хрватској уобичајена појава.

Међународна комисија је управо предузела кораке да се обелодане документа о геноциду који су починили Хрвати против Италијана у току и после Другог светског рата.

Хрватски сабор, влада, културне и верске институције требало би да размотре донету међународну Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата и да одбаце наводе без доказа Хрватског хелсиншког одбора.

Професор др, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу, Лондон