Најмања држава, највише академика

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Док се чека одлука Уставног суда Црне Горе да ли је нови Закон о Академији наука и уметности Црне Горе (ЦАНУ) уставан или не, а тиме и о слободи одлучивања о начину пријема нових чланова, ретко ко се пита да ли ова држава са нешто више од 600.000 становника заслужује да има толики број академика.

Уколико дође до преузимања свих чланова невладине организације Дукљанска академија наука и уметности (ДАНУ) у ЦАНУ, будућа јединствена институција имаће преко 60 чланова, више него иједна друга у окружењу.

Месецима се безуспешно противила ЦАНУ, али и значајан део јавности да се у Скупштини усвоји Закон о ЦАНУ којим је укинута ДАНУ и чији чланови треба да буду „усисани” у државну академију.

Колико ће у евентуално будућој јединственој научној институцији бити чланова, засада нико не може да саопшти прецизно, али је законом одређено да у „радном саставу академија може имати највише 80 чланова”.

„То је број и аргумент који нико није хтео да уважи када смо износили ставове против спајања једне невладине организације са државном академијом. Уколико би сви из ДАНУ били без критеријума примљени у ЦАНУ то би било више него укупно што имају три националне академије у земљама у суседству Црне Горе”, саопштено је из ЦАНУ. „Узалуд смо предлагали да академија има ограничен број чланова.”

Председник ЦАНУ Момир Ђуровић оценио је да је нови закон „очигледно политичко насиље и напад на аутономију ове институције”.

„Законско решење да неко може постати академик по сили закона решење је непознато данашњој цивилизацији”, каже Ђуровић.

Академик Петар Вукославчевић је уверен да је нови закон дискриминаторски: „Закон није пружио прилику свим грађанима да конкуришу за чланство у ЦАНУ”.

За разлику од колега из ЦАНУ, председник ДАНУ др Божидар Николић, другачијег је мишљења:

„По предвиђеној процедури, уместо раније матичне, биће формирана верификациона комисија, која треба само да поштује закон и верификује чланство. Јер, академици ДАНУ већ су, приликом избора, прошли истоветну процедуру као и академици досадашње ЦАНУ, бирани су по истим принципима и у складу са Статутом ЦАНУ.”

У садашњем саставу ЦАНУ има 38 академика (27 редовних и 11 ванредних), као и 25 дописних чланова. Њихова делатност одвија се у одељењима природних и друштвених наука и уметности, Институту за језик и књижевност „Петар Други Петровић Његош”, одборима и радним телима.

Невладина организација ДАНУ има 23 члана који нису истовремено и чланови ЦАНУ, док су петорица њих академици обеју академија. На списку је и шесторо дописних чланова.

Да ли ће почети „обједињавање научних капацитета”, како је влада оправдала доношење новог закона и како је то планирала знаће се 1. маја, како је то предвиђено чланом 31. Закона, којим се прецизира да ће се чланство у академији верификовати на посебној седници скупштине ЦАНУ, најдаље 60 дана од дана ступања на снагу закона.