Najmanja država, najviše akademika

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Dok se čeka odluka Ustavnog suda Crne Gore da li je novi Zakon o Akademiji nauka i umetnosti Crne Gore (CANU) ustavan ili ne, a time i o slobodi odlučivanja o načinu prijema novih članova, retko ko se pita da li ova država sa nešto više od 600.000 stanovnika zaslužuje da ima toliki broj akademika.

Ukoliko dođe do preuzimanja svih članova nevladine organizacije Dukljanska akademija nauka i umetnosti (DANU) u CANU, buduća jedinstvena institucija imaće preko 60 članova, više nego ijedna druga u okruženju.

Mesecima se bezuspešno protivila CANU, ali i značajan deo javnosti da se u Skupštini usvoji Zakon o CANU kojim je ukinuta DANU i čiji članovi treba da budu „usisani” u državnu akademiju.

Koliko će u eventualno budućoj jedinstvenoj naučnoj instituciji biti članova, zasada niko ne može da saopšti precizno, ali je zakonom određeno da u „radnom sastavu akademija može imati najviše 80 članova”.

„To je broj i argument koji niko nije hteo da uvaži kada smo iznosili stavove protiv spajanja jedne nevladine organizacije sa državnom akademijom. Ukoliko bi svi iz DANU bili bez kriterijuma primljeni u CANU to bi bilo više nego ukupno što imaju tri nacionalne akademije u zemljama u susedstvu Crne Gore”, saopšteno je iz CANU. „Uzalud smo predlagali da akademija ima ograničen broj članova.”

Predsednik CANU Momir Đurović ocenio je da je novi zakon „očigledno političko nasilje i napad na autonomiju ove institucije”.

„Zakonsko rešenje da neko može postati akademik po sili zakona rešenje je nepoznato današnjoj civilizaciji”, kaže Đurović.

Akademik Petar Vukoslavčević je uveren da je novi zakon diskriminatorski: „Zakon nije pružio priliku svim građanima da konkurišu za članstvo u CANU”.

Za razliku od kolega iz CANU, predsednik DANU dr Božidar Nikolić, drugačijeg je mišljenja:

„Po predviđenoj proceduri, umesto ranije matične, biće formirana verifikaciona komisija, koja treba samo da poštuje zakon i verifikuje članstvo. Jer, akademici DANU već su, prilikom izbora, prošli istovetnu proceduru kao i akademici dosadašnje CANU, birani su po istim principima i u skladu sa Statutom CANU.”

U sadašnjem sastavu CANU ima 38 akademika (27 redovnih i 11 vanrednih), kao i 25 dopisnih članova. Njihova delatnost odvija se u odeljenjima prirodnih i društvenih nauka i umetnosti, Institutu za jezik i književnost „Petar Drugi Petrović Njegoš”, odborima i radnim telima.

Nevladina organizacija DANU ima 23 člana koji nisu istovremeno i članovi CANU, dok su petorica njih akademici obeju akademija. Na spisku je i šestoro dopisnih članova.

Da li će početi „objedinjavanje naučnih kapaciteta”, kako je vlada opravdala donošenje novog zakona i kako je to planirala znaće se 1. maja, kako je to predviđeno članom 31. Zakona, kojim se precizira da će se članstvo u akademiji verifikovati na posebnoj sednici skupštine CANU, najdalje 60 dana od dana stupanja na snagu zakona.