Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Протести у САД против рата у Ираку

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. јануара – Мировни покрет у Америци је оживео и данас његови припадници масовно протестују против одлуке председника Џорџа Буша да на ирачки фронт пошаље још 21.500 војника. Демонстранти се окупљају у више градова, од Калифорније до Њу Џерсија, а највише у престоничном Вашингтону где организатори маршева и митинга најављују "учешће неколико стотина хиљада".

Циљ протеста је, како се наводи, да подстакне политичаре да повећају притисак на Белу кућу и приволе је да почне постепено смањивање, а не повећавање, војних снага САД у Ираку. Истиче се, при том, да је на парламентарним изборима 7. новембра народ изразио неслагање с владајућим ратним курсом и да је нова конгресна већина, чланова Демократске партије, дужна да се енергично заложи за остваривање изражене воље бирача.

Демократе су већ пустиле у оптицај резолуцију противљења Бушовом плану, која не обавезује председника да је примени. Демонстранти желе "обавезујућу резолуцију".

Шеф Беле куће, у чијој је надлежности спољна политика, понавља: "Ја сам тај који одлучује". Нови шеф Пентагона Роберт Гејтс јуче је оценио да је и необавезујућа резолуција, потекла из сенатског Комитета за спољне послове, акт "који може да охрабри наше непријатеље".

Истраживања показују да се већина, 60 и више одсто Американаца, противи слању додатних трупа у Ирак. Једна од њих је и Беверли Вискоу са Флориде, која је "Кришчен сајенс монитору" изјавила: "Политичари се оглушују о поруке које смо им дали гласањем, али ће нас можда чути кад изађемо на улице".

Протестни марш у Вашингтону окупиће, кажу мобилизатори, активисте из разних крајева САД. Предвиђено је да говоре одржи већи број познатих личности међу којима су и филмске звезде Џејн Фонда и Сузан Сарандон.

М. П

-----------------------------------------------------------

Бушова наредба представља "терористички чин"

Иран осуђује одлуку америчког председника по којој снаге САД у Ираку могу да предузму све мере у обрачуну са иранским агентима 

Техеран – Иран је јуче осудио као "терористички чин" одлуку председника Џорџа Буша по којој америчке снаге у Ираку могу да предузму све мере које сматрају неопходним у обрачуну са иранским агентима, за које се испостави да представљају опасност по америчке војнике. "Заиста се надам да је овај извештај погрешан пошто је таква наредба терористички чин и у супротности са свим признатим међународним нормама", изјавио је председник комисије за спољну политику и безбедност иранског парламента Алаедин Баруџерди.

Баруџерди је поводом саопштења Беле куће истакао да, узимајући у обзир чињеницу да је Бушова нова политика у Ираку наишла на противљење чак и унутар Сједињених Америчких Држава, овакви потези наносе штету не само америчком председнику већ и Републиканској партији и тој земљи у целини.

Министар спољних послова Ирана Манучер Мотаки, на конференцији за новинаре у Техерану, такође је осудио Бушову одлуку. "Што се Ирака тиче, Иран не представља проблем, већ део његовог решавања", рекао је министар Мотаки.

Мотаки је истакао како је иранска политика у последње четири године увек била усмерена на залагање за развој и стабилност политичких прилика у Ираку. "САД не треба да криве друге за неуспех своје политике и да увек траже жртвену јагњад", рекао је Мотаки.

Америчке снаге у Ираку су још пре неколико седмица покренуле озбиљну акцију неутралисања утицаја иранских агената широм те државе, покушавајући да умање утицај Техерана на низ шиитских милиција, али и оружаних формација тамошњих Курда.

У таквим операцијама, до сада, САД су ухапсиле пет иранских наводних дипломата, што је довело до додатног затезања односа између Вашингтона и Техерана, приметила је ДПА.

Ти односи су ионако оптерећени иранским нуклеарним програмом, помоћи коју Техеран пружа Хезболаху у Либану, и низом других отворених питања. (Танјуг)
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.