Десничарске странке и ширење уније

Чешка је у периоду 1995–2002 повећала ниво страних директних инвестиција са 0,9 милијарди долара (1995) на 8,2 милијарде долара (2002). Хрватска је повећала прилив инвестиција са 1,2 милијарде евра у 2005. када је добила статус кандидата, на 3,6 милијарди евра у 2008. години. Статус кандидата, дакле, утиче на атрактивност Србије као сигурне дестинације за инвестирање. С обзиром на то да је у 2011. години 90 одсто инвестиција било пореклом из ЕУ, сувишно је говорити колико је важно да Србија искористи ову шансу и преточи је у нова улагања и радна места. Поред финансијске подршке, кандидатима je на располагању и 26 програма који обезбеђују неопходно знање и пружају примере добре праксе у разним областима, од културе и образовања до транспорта и развоја малих и средњих предузећа.

Процес приступања ЕУ у суштини представља процес преузимања и примене постојећих прописа и стандарда који регулишу заједничко тржиште ЕУ. Ово су правила која омогућавају да се држава модернизује и унапреди своју конкурентност у међународним економским оквирима. Државе које су биле одлучне у реформисању и примени прописа усклађених са прописима ЕУ данас су стабилне чланице уније које активно учествују у доношењу одлука о њеној будућности. Нажалост, постоје и негативни примери када кандидати нису искрено приступили неопходним реформама; ове државе данас имају озбиљних структурних проблема. Дакле, реформе су неопходност на путу ка ЕУ, а финансијска подршка кандидатима помаже стварању успешних будућих чланица.

Приликом процењивања ефеката добијеног статуса кандидата неопходно је узети у обзир и околности у којима се Европа и ЕУ данас налазе. У поређењу са последњим великим таласом проширења 2004. евидентне су разлике у политичком и економском окружењу. Претходно проширење се одвијало на таласу ентузијазма изазваног рушењем берлинског зида и позитивним политичким околностима које су утицале на убрзану „европеизацију” посткомунистичких држава средње и источне Европе. Данас је ситуација знатно другачија. Светска економска криза утиче и на политичке процесе унутар држава чланица. Евидентан је успон десничарских странака и покрета који традиционално нису наклоњени даљем ширењу ЕУ а склони су да забораве да су узроци кризе повезани са структурним слабостима појединих држава. Имајући ово у виду, одлука о додељивању статуса кандидата Србији има још већи значај.

Следећи важан корак који ће умногоме одредити динамику наставка процеса приступања Србије ЕУ је отпочињање приступних преговора. Закључком Европског савета прецизно су дефинисани критеријуми за отпочињање ових преговора: примена досадашњих споразума у дијалогу са Приштином, решавање питања телекомуникација и енергетике, као и омогућавање спровођења мандата Еулекса. Искуства досадашњих кандидата указују да је у овој фази најважније претходно уклонити политичке препреке и ослободити простор преговорима о обиму и темпу преузимања европских правних тековина. Ако се то не уради, процес приступања може бити (зло)употребљен за решавање одређених билатералних питања, и тиме знатно успорен. ЕУ је одлучна да оваква питања морају бити решавана пре приступања нових чланица унији.

У таквим околностима императив је бити успешан у правовременом решавању отворених политичких питања, као и у реформама и прилагођавању законских и институционалних стандарда оним који се примењују у ЕУ. Што је држава успешнија, мање ће бити опонената њеном приступању. Србија може бити успешна јер поседује завидан људски капитал и знање. Ове ресурсе је неопходно употребити самоуверено, ићи у сусрет свим потенцијалним препрекама и решавати их на време. Уколико повучемо паралелу са спортом, Србија је увек имала шансу за успех када су услови игре били јасно дефинисани. Потребно је доста „тренинга”, поштеног односа према раду и себи самима. То је једини начин да будемо успешни и као такви прихваћени од осталих европских држава у заједнички „ЕУ клуб”.

*Заменик директора Канцеларије за европске интеграције