Космет у рову између Запада и Русије

У плану специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија за будући статус Косова и Метохије, који је изнео чланицама Контакт групе у петак, нема ничега неочекиваног у односу на спекулације које су се последњих десетак дана могле прочитати у светској и домаћој штампи.
Ново је једино што је шеф Одсека за Балкан руског Министарства иностраних послова на заседању Контакт групе, поред изношења руског скептицизма у односу на Ахтисаријев план, затражио да са представљањем пакета предлога треба сачекати избор нове владе Србије.

Москва је захтев образложила недостатком политичког легитимитета садашње владе Србије. У светлу блиских ставова Москве и Београда да је боље да Ахтисаријев предлог буде презентован новоформираној влади, одбијање премијера Војислава Коштунице да прими специјалног изасланика и не делује толико неочекивано. Ипак је овај његов потез неколико припадника невладиног цивилног сектора жестоко осудило и прогласило неодговорним, таква одлука се могла наслутити.

Пре неколико дана члан преговарачког тима и саветник премијера Александар Симић је означио Председништво Србије као адресу на коју би Ахтисари требало да се обрати, с обзиром на то да влада сада може да обавља само техничке послове. Министар правде Зоран Стојковић јуче је рекао да ће Ахтисаријев план примити преговарачки тим Србије, који је и до сада комуницирао са Канцеларијом високог представника.

Осим тога, Коштуничин потез сматра се очекиваним после недипломатских изјава специјалног изасланика и његовог заменика Албера Роана о кривици српског народа и сличним квазиисторијским тумачењима српске улоге. Познато је да је Коштуница у неколико наврата доводио у питање Ахтисаријев извештај о будућем статусу покрајине, "после само једног састанка посвећеног статусним питањима".

Као што је извесно да Коштуничин потез неће спречити Ахтисарија да представи свој план Београду, тако је јасно и какав ће одговор дати Београд. Ако је Москва скептична према његовом плану, може се претпоставити да ће одговор државног врха Србије бити негативан.

"Политика" сазнаје да Русија неће званично коментарисати Ахтисаријев план, све док он не буде уручен Београду и Приштини, али је јуче заменик министра спољних послова Русије Владимир Титов нагласио да ће "реакција две стране на предлог специјалног представника имати принципијелан значај за одређивање даљих корака у решавању проблема".

С друге стране, не треба заборавити да су руске дипломате већ неколико пута упозоравале Београд да ће Москва подржати став Србије само ако буде потпуно чврст око Косова и Метохије, а руски председник Владимир Путин је, поред става да Москва неће подржати решење којим Београд не буде задовољан, такође закључио и да "Руси не могу бити већи Срби од Срба".

Корак ка независности

"Ни риба, ни рак". Тако може да се оцени Ахтисаријева представа о статусу проблематичне јужне српске покрајине под управом Уједињених нација", оценио је јуче словачки дневник "СМЕ". Лист је на тај начин илустровао сазнања из незваничних извора да се у предлогу финског посредника не спомиње реч независност, али да ће Косово истовремено добити неколико одлика суверене државе.

Британски "Тајмс" јуче закључује да план за суверенитет Косова повећава тензије у срцу Европе. "После изношења плана специјалног изасланика УН, Косово је јуче направило значајан корак на путу независности од Србије. Тај потез је одмах изазвао копање дипломатског рова између Запада и Русије, која је предложила одлагање Ахтисаријеве иницијативе. То је такође повећало страх од насиља на улицама", наводи "Тајмс".

Иако се Ахтисаријев план званично држи у тајности, већ је "јавна тајна" да ће он јужној српској покрајини дозволити придруживање међународним институцијама, као што су Међународни монетарни фонд, Светска банка, а место у УН је још под знаком питања.

Како се закључује у јучерашњој емисији "Гласа Америке" на албанском језику, Ахтисаријев план "нуди оквир за функционисање државе Косово, али у исто време и јаке гаранције за мањине".

"Сигурност на Косову гарантоваће међународно присуство (Кфор), али ће Косово имати и своје снаге безбедности, професионалне и неполитичке, са 2.500 активних војника и 800 резервиста, наоружаних лаким оружјем". "Глас Америке", који напомиње да је имао увид у Ахтисаријев план, тврди да ће на постојећој територији општине Косовска Митровица бити формиране две нове општине (Северна и Јужна Митровица), док ће бити основан заједнички одбор који би координисао њихову сарадњу.

Друге општине где су Срби у већини имаће овлашћења у културним и верским питањима, а како је и договорено на састанцима у Бечу формираће се заштитне зоне око цркава и манастира.

Ембрион под УН

Јучерашњи "Индепендент" у главном чланку под насловом "Добро дошли на независно Косово" наводи да је у петак Ахтисаријев план накратко зауставио пуну и неодложну независност Косова – али само накратко. "Косово ће функционисати као држава, али последња формална веза са Србијом неће бити коначно прекинута. Ембрион државе ће лежати под протекторатом УН још неколико наредних година".

"Индепендент" закључује да је јасно да је оваква солуција недовољна за косовску владу, али и преамбициозна за Србију и њеног словенског патрона, Русију. "Обе стране имају могућност да направе невоље: Србија да нахушка преостале Србе на Косову, а Русија да обезбеди подршку". Како закључује британски дневник, Русија ипак може саветовати Србији да прогута понос и прихвати предложени суверенитет Косова.

Слично пише и московски дневник "Комерсант", који уобичајено у својим текстовима посвећеним статусу Космета не даје претерану подршку Србији. Овај руски дневник закључује да проблема са Русијом око Косова неће бити уколико Запад убеди Србију да прихвати Ахтисаријев предлог. "Иако су руски представници на највишем нивоу најављивали да Москва може да употреби вето у СБ УН уколико решење за покрајину не буде прихватљиво за Србију, вероватноћа да се то деси није велика", оцењује тај лист.

Коментатор "Комерсанта" такав закључак базира на чињеницама да је помоћник државног секретара САД Денијел Фрид оценио крајем децембра прошле године да је "улога Русије у решавању конструктивна". Други аргумент је да је председник Путин прошле недеље, после сусрета са немачким канцеларком Ангелом Меркел, рекао да Русија "није против предлога које припрема Ахтисари", али се залаже да "та решења задовољавају и Београд и Приштину". Путин се, такође, заложио да "ако се на одређени начин реши проблем Косова, тај приступ, то решење, мора бити универзално за сличне случајеве". То значи, ако Косово добије независност, то право треба да добију и непризнате републике на постсовјетском простору, јер тај простор интересује Москву више од покрајине на Балкану.

По свему судећи, у разним дефенцијама нечега што је описан одговор на статусно постављено питање, јасно је да ће преговора или консултација – бити још. И да има простора за деловање. Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже за Бету да је тачно да се све надлежности преносе на косовске институције, али и да остаје контрола преноса – што није пуна суверености, али клизи ка томе. "Пуне сувереност биће тек када косовске институције остваре ефикасну контролу на свим деловима територије", каже Јањић.

Како је најављено, Савет безбедности УН, највероватније, неће током фебруара расправљати о статусу Косова и Метохије, чиме Београду и Приштини, али и чланицама ЕУ и Контакт групе оставља још месец дана да покушају да "испеглају" разлике у погледима на предлог решења специјалног изасланика УН.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

ДС: Пријем Ахтисарија спада у делокруг владе

Демократска странка сматра да у делокруг послова које влада у овом тренутку обавља, у складу са Уставом и законом, спада пријем специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија поводом његовог предлога за статус Косова и Метохије, јер се ради о питању од најважнијег државног интереса, саопштила је јуче та странка.