Kosmet u rovu između Zapada i Rusije

U planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije, koji je izneo članicama Kontakt grupe u petak, nema ničega neočekivanog u odnosu na spekulacije koje su se poslednjih desetak dana mogle pročitati u svetskoj i domaćoj štampi.
Novo je jedino što je šef Odseka za Balkan ruskog Ministarstva inostranih poslova na zasedanju Kontakt grupe, pored iznošenja ruskog skepticizma u odnosu na Ahtisarijev plan, zatražio da sa predstavljanjem paketa predloga treba sačekati izbor nove vlade Srbije.

Moskva je zahtev obrazložila nedostatkom političkog legitimiteta sadašnje vlade Srbije. U svetlu bliskih stavova Moskve i Beograda da je bolje da Ahtisarijev predlog bude prezentovan novoformiranoj vladi, odbijanje premijera Vojislava Koštunice da primi specijalnog izaslanika i ne deluje toliko neočekivano. Ipak je ovaj njegov potez nekoliko pripadnika nevladinog civilnog sektora žestoko osudilo i proglasilo neodgovornim, takva odluka se mogla naslutiti.

Pre nekoliko dana član pregovaračkog tima i savetnik premijera Aleksandar Simić je označio Predsedništvo Srbije kao adresu na koju bi Ahtisari trebalo da se obrati, s obzirom na to da vlada sada može da obavlja samo tehničke poslove. Ministar pravde Zoran Stojković juče je rekao da će Ahtisarijev plan primiti pregovarački tim Srbije, koji je i do sada komunicirao sa Kancelarijom visokog predstavnika.

Osim toga, Koštuničin potez smatra se očekivanim posle nediplomatskih izjava specijalnog izaslanika i njegovog zamenika Albera Roana o krivici srpskog naroda i sličnim kvaziistorijskim tumačenjima srpske uloge. Poznato je da je Koštunica u nekoliko navrata dovodio u pitanje Ahtisarijev izveštaj o budućem statusu pokrajine, "posle samo jednog sastanka posvećenog statusnim pitanjima".

Kao što je izvesno da Koštuničin potez neće sprečiti Ahtisarija da predstavi svoj plan Beogradu, tako je jasno i kakav će odgovor dati Beograd. Ako je Moskva skeptična prema njegovom planu, može se pretpostaviti da će odgovor državnog vrha Srbije biti negativan.

"Politika" saznaje da Rusija neće zvanično komentarisati Ahtisarijev plan, sve dok on ne bude uručen Beogradu i Prištini, ali je juče zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov naglasio da će "reakcija dve strane na predlog specijalnog predstavnika imati principijelan značaj za određivanje daljih koraka u rešavanju problema".

S druge strane, ne treba zaboraviti da su ruske diplomate već nekoliko puta upozoravale Beograd da će Moskva podržati stav Srbije samo ako bude potpuno čvrst oko Kosova i Metohije, a ruski predsednik Vladimir Putin je, pored stava da Moskva neće podržati rešenje kojim Beograd ne bude zadovoljan, takođe zaključio i da "Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba".

Korak ka nezavisnosti

"Ni riba, ni rak". Tako može da se oceni Ahtisarijeva predstava o statusu problematične južne srpske pokrajine pod upravom Ujedinjenih nacija", ocenio je juče slovački dnevnik "SME". List je na taj način ilustrovao saznanja iz nezvaničnih izvora da se u predlogu finskog posrednika ne spominje reč nezavisnost, ali da će Kosovo istovremeno dobiti nekoliko odlika suverene države.

Britanski "Tajms" juče zaključuje da plan za suverenitet Kosova povećava tenzije u srcu Evrope. "Posle iznošenja plana specijalnog izaslanika UN, Kosovo je juče napravilo značajan korak na putu nezavisnosti od Srbije. Taj potez je odmah izazvao kopanje diplomatskog rova između Zapada i Rusije, koja je predložila odlaganje Ahtisarijeve inicijative. To je takođe povećalo strah od nasilja na ulicama", navodi "Tajms".

Iako se Ahtisarijev plan zvanično drži u tajnosti, već je "javna tajna" da će on južnoj srpskoj pokrajini dozvoliti pridruživanje međunarodnim institucijama, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, a mesto u UN je još pod znakom pitanja.

Kako se zaključuje u jučerašnjoj emisiji "Glasa Amerike" na albanskom jeziku, Ahtisarijev plan "nudi okvir za funkcionisanje države Kosovo, ali u isto vreme i jake garancije za manjine".

"Sigurnost na Kosovu garantovaće međunarodno prisustvo (Kfor), ali će Kosovo imati i svoje snage bezbednosti, profesionalne i nepolitičke, sa 2.500 aktivnih vojnika i 800 rezervista, naoružanih lakim oružjem". "Glas Amerike", koji napominje da je imao uvid u Ahtisarijev plan, tvrdi da će na postojećoj teritoriji opštine Kosovska Mitrovica biti formirane dve nove opštine (Severna i Južna Mitrovica), dok će biti osnovan zajednički odbor koji bi koordinisao njihovu saradnju.

Druge opštine gde su Srbi u većini imaće ovlašćenja u kulturnim i verskim pitanjima, a kako je i dogovoreno na sastancima u Beču formiraće se zaštitne zone oko crkava i manastira.

Embrion pod UN

Jučerašnji "Independent" u glavnom članku pod naslovom "Dobro došli na nezavisno Kosovo" navodi da je u petak Ahtisarijev plan nakratko zaustavio punu i neodložnu nezavisnost Kosova – ali samo nakratko. "Kosovo će funkcionisati kao država, ali poslednja formalna veza sa Srbijom neće biti konačno prekinuta. Embrion države će ležati pod protektoratom UN još nekoliko narednih godina".

"Independent" zaključuje da je jasno da je ovakva solucija nedovoljna za kosovsku vladu, ali i preambiciozna za Srbiju i njenog slovenskog patrona, Rusiju. "Obe strane imaju mogućnost da naprave nevolje: Srbija da nahuška preostale Srbe na Kosovu, a Rusija da obezbedi podršku". Kako zaključuje britanski dnevnik, Rusija ipak može savetovati Srbiji da proguta ponos i prihvati predloženi suverenitet Kosova.

Slično piše i moskovski dnevnik "Komersant", koji uobičajeno u svojim tekstovima posvećenim statusu Kosmeta ne daje preteranu podršku Srbiji. Ovaj ruski dnevnik zaključuje da problema sa Rusijom oko Kosova neće biti ukoliko Zapad ubedi Srbiju da prihvati Ahtisarijev predlog. "Iako su ruski predstavnici na najvišem nivou najavljivali da Moskva može da upotrebi veto u SB UN ukoliko rešenje za pokrajinu ne bude prihvatljivo za Srbiju, verovatnoća da se to desi nije velika", ocenjuje taj list.

Komentator "Komersanta" takav zaključak bazira na činjenicama da je pomoćnik državnog sekretara SAD Denijel Frid ocenio krajem decembra prošle godine da je "uloga Rusije u rešavanju konstruktivna". Drugi argument je da je predsednik Putin prošle nedelje, posle susreta sa nemačkim kancelarkom Angelom Merkel, rekao da Rusija "nije protiv predloga koje priprema Ahtisari", ali se zalaže da "ta rešenja zadovoljavaju i Beograd i Prištinu". Putin se, takođe, založio da "ako se na određeni način reši problem Kosova, taj pristup, to rešenje, mora biti univerzalno za slične slučajeve". To znači, ako Kosovo dobije nezavisnost, to pravo treba da dobiju i nepriznate republike na postsovjetskom prostoru, jer taj prostor interesuje Moskvu više od pokrajine na Balkanu.

Po svemu sudeći, u raznim defencijama nečega što je opisan odgovor na statusno postavljeno pitanje, jasno je da će pregovora ili konsultacija – biti još. I da ima prostora za delovanje. Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže za Betu da je tačno da se sve nadležnosti prenose na kosovske institucije, ali i da ostaje kontrola prenosa – što nije puna suverenosti, ali klizi ka tome. "Pune suverenost biće tek kada kosovske institucije ostvare efikasnu kontrolu na svim delovima teritorije", kaže Janjić.

Kako je najavljeno, Savet bezbednosti UN, najverovatnije, neće tokom februara raspravljati o statusu Kosova i Metohije, čime Beogradu i Prištini, ali i članicama EU i Kontakt grupe ostavlja još mesec dana da pokušaju da "ispeglaju" razlike u pogledima na predlog rešenja specijalnog izaslanika UN.

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------------------------

DS: Prijem Ahtisarija spada u delokrug vlade

Demokratska stranka smatra da u delokrug poslova koje vlada u ovom trenutku obavlja, u skladu sa Ustavom i zakonom, spada prijem specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija povodom njegovog predloga za status Kosova i Metohije, jer se radi o pitanju od najvažnijeg državnog interesa, saopštila je juče ta stranka.