Виолета верна СРС-у , градоначелници адут УРС-а

На гласачком листићу за предстојеће парламентарне изборе, на другом месту налазиће се „Српска радикална странка – др Војислав Шешељ”, а на трећем „Уједињени региони Србије – Млађан Динкић”. На обе листе кандидати за посланике су, углавном, проверени страначки кадрови, нису звучних имена, а, могло би се рећи, да су некако „уочљивији” они који, овог пута нису кандидовани.

Радикали су поднели листу са свих 250 кандидата, први је лидер странке, хашки оптуженик Војислав Шешељ, следе Александар Мартиновић, Елена Божић-Талијан, Зоран Красић, Немања Шаровић, Вјерица Радета, Дејан Мировић, Петар Јојић, Љиљана Михајловић и Милорад Крстин. На врло високом 13. месту на листи је генерал Божидар Делић, који је у још актуелни сазив ушао као радикал, онда неко време био напредњак, па се вратио у старо јато и опет, очито, стекао поверење. На листи је и глумица Лидија Вукићевић (редни број 27), популарна Виолета из серије „Бољи живот”, која је и сада посланик. Међутим, нема познатог естрадног уметника Бранимира Ђокића, а поред Драгана Тодоровића, који се уморио и Гордане Поп Лазић, која се није оглашавала, на листи нема ни човека од великог Шешељевог поверења Јадранка Вуковић, кога зову Лауфер. Вуковић објашњава за „Политику” да ту нема никакве мистерије и додаје: „Остајем уз шефа, никуд не идем, далеко било, ништа се не мења, нити ће се мењати, нисам више желео да будем посланик, а био сам на листи, тражио сам да не будем”. Ђокић се није јављао на телефон, баш као ни Марина Рагуш, које нема на листи, а коју су грађани упознали када је више од месец дана једина сатима бранила ставове СРС-а, пошто су сви остали били искључени.

Најстарији кандидат на листи је Петар Јојић (1938), адвокат, бивши савезни министар правде. Најмлађи кандидат је студенткиња Марија Петковић (1990). На радикалској листи нема занимања које преовлађује, има лекара, професора, техничара, доктора медицине, али и историје, економиста, правника, студената, радника… Највише кандидата је рођено 1960. и 1975. године.

На листи „Уједињени региони Србије – Млађан Динкић” налази се 245 кандидата, а први на листи је лидер УРС-а Млађан Динкић, следе Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца, Маја Гојковић, председница Народне партије, Бошко Ничић, градоначелник Зајечара и учесник ријалити програма „Фарма”, Владан Васић, градоначелник Пирота, Верица Калановић, потпредседница владе Мирка Цветковића и УРС-а, Предраг Марковић, министар културе и бивши председник Народне скупштине, Сузана Грубјешић, потпредседница УРС-а, Видоје Петровић, Саша Миленић…

На УРС-овој листи најстарији је Милош Самарџић (1942), а најмлађа ученица Катарина Тодоровић (1993).

На листи су заступљена равномерно сва занимања, од правника, економиста, пејзажних архитеката, психолога, социолога, инжењера свих профила, лекара…

М. Чекеревац

............. 

УРС без Томице, Брадића, Новаковића, Албијанића…

На листи УРС-а уочљиво је одсуство врло истакнутих људи, који су заузимали важна места у странци Г 17 плус, али и били на државним функцијама. Међу кандидатима нема бившег потпредседника Г 17 плус и бившег министра здравља у неколико влада Томице Милосављевића, нема ни „реконструисаног” министра културе, редитеља Небојше Брадић, ни министарке за телекомуникације касније државног секретара за ту област Јасне Матић, ни Николе Новаковића још актуелног потпредседника српског парламента, као ни Милољуба Албијанића, садашњег директора Завода за издавање уџбеника, бившег члана Председништва Г 17 плус, шефа посланичке групе и потпредседника Скупштине Србије.

Новаковић (УРС): Доста је било три мандата

Никола Новаковић, још актуелни потпредседник српског парламента, одсуство са листе објашњава за „Политику” речима да је „доста било три мандата”. Он није желео да коментарише наша сазнања да је сам тражио да буде скинут са листе када је видео да је добио место, које је, такорећи, било увредљиво за њега.

Албијанић (УРС): Пишем „Вишу математику”

Милољуба Албијанића, математичара, наш позив је затекао у врло добром расположењу. Изостанак са листе објашњава понашањем „у складу са политиком странке – не мешати партијски и стручни рад”. Албијанић је рекао да је прошле године докторирао на Универзитету Сингидунум, да тамо сада предаје менаџмент, а на универзитету ФЕФА математику, „осим тога никада нисам напустио предавања у Математичкој гимназији, написао сам три књиге, сада, са колегом, пишем књигу ’Виша математика’…”