Висока цена страха

Ангела Меркел не "влада" само Европом (полугодишњи мандат у ЕУ) него и светом: ове године председава и у Г-8, ексклузивној формацији најразвијенијих и најбогатијих земаља света. До њеног великог дана на светској сцени, када ће бити домаћин првим политичким личностима седам моћних и утицајних земаља, још је далеко (јун), али грозничаве припреме за самит увелико већ подижу температуру.
Посебно међу онима који ће се наћи изван главне сцене, али на истуреном фронту, једни наспрам, и против, других: читаве армије полицајаца (у овом часу барата се са бројем од шеснаест хиљада) и, како се очекује, преко сто хиљада (!) љутих противника глобализације, који већ годинама овакве скупове држе под опсадом.

Стотинак оних из најтврђег језгра противника глобализације, претежно младих људи, увежбавало је недавно, далеко од будућег попришта – самит лидера Г-8 одржаће се у летовалишту Хајлигендам на Источном мору, недалеко од Ростока – у Хановеру оно што ће практиковати који месец касније: пентрање  и "вешање" по дрвећу, спаљивање застава и лутака са ликовима појединих лидера и учесника самита ("најтраженија" за те потребе јесте она која представља Џорџа Буша) и "седеће блокаде" саобраћајница.

Полиција је, пак, прву од великих проба најавила за март, са такође широким репертоаром мера, од оних педагошких и превентивних, до правог "рата" са најратоборнијим демонстрантима и њиховим јуришима у којима се не бирају средства и нема милости.

Левица уз демонстранте

Поред разних антиглобалистичких организација и покрета који већ имају велико искуство  у "рату" са најистуренијим симболима капитала и моћи, на страни демонстраната ће се овога пута наћи и левичарска Партија демократског социјализма (ПДС) чије је руководство у Шверину (покрајина Мекленбург – Предња Померанија) већало концем децембра о "стратегији" према самиту у Хајлигендаму.

Ортодоксним антиглобалистима ова помоћ и подршка није, очигледно, по вољи: бивши источнонемачки социјалисти су у покрајини на северу земље били све доскора, пуних осам година у власти, а тиме, по њиховом уверењу, саодговорни за омражену "неолибералну политику".

У прогласу које је обнародовало руководство левице наглашава се да је управо борба против тешких последица "капиталистичке глобализације" увек била саставни, и важан, део страначког деловања, али се унапред прави ограда и разграничење: пружа се пуна подршка планираним демонстрацијама у време самита, али и реско "не" насиљу и терору.

Јавност се у овом тренутку више бави "трошковником" самита светских лидера и неимарским подухватима који су у току. Највише, и најжучније, коментарише се подизање велике жичане ограде високе два и по метра и дугачке тринаест километара око комплекса хотела и вила у којима ће бити смештени гости. Само та ограда ће однети 12,5 милиона евра.

Рушење "Виле Путин"

Укупан цех самита неће, како се рачуна, бити мањи од сто милиона евра и већ увелико трају прегањања између покрајинских власти и званичника у Берлину (савезна држава) око тога који и колики ће део пасти на чија плећа.

Од свих учесника самита, само је амерички председник већ био у Хајлигендаму. Ноћио је у репрезентативном хотелу, који припада ланцу "Кемпински", прошлог лета, приликом посете (ширем) "завичају Ангеле Меркел".

Ни Буш, међутим, у јуну неће препознати ово, иначе, идилично место између густе шуме и морске обале, које је овај "Политикин" новинар, заједно са групом страних дописника из Берлина, посетио непосредно, и поводом, визите америчког председника. Не само због оне монструозне жичане ограде којом ће бити херметички затворено.

У току су велики грађевински радови на преуређењу читавог комплекса, који је често мењао намену – од морнаричке академије у време нациста и потом опоравилишта за уморне и рањене ратнике, до синдикалног одмаралишта за трудбенике у време социјализма.

Тим радикалним захватима предвиђено је, поред осталог, и рушење виле "Путин". Реч је о лепој, белој грађевини недалеко од главног хотела. Она, иначе, није била предвиђена за смештај руске делегације: немачки медији су у то време увелико спекулисали да је руски председник Владимир Путин заинтересован, и намеран, да купи вилу као приватно лице.

Планови са њеним рушењем стављају очигледно тачку на те спекулације.