Visoka cena straha

Angela Merkel ne "vlada" samo Evropom (polugodišnji mandat u EU) nego i svetom: ove godine predsedava i u G-8, ekskluzivnoj formaciji najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta. Do njenog velikog dana na svetskoj sceni, kada će biti domaćin prvim političkim ličnostima sedam moćnih i uticajnih zemalja, još je daleko (jun), ali grozničave pripreme za samit uveliko već podižu temperaturu.
Posebno među onima koji će se naći izvan glavne scene, ali na isturenom frontu, jedni naspram, i protiv, drugih: čitave armije policajaca (u ovom času barata se sa brojem od šesnaest hiljada) i, kako se očekuje, preko sto hiljada (!) ljutih protivnika globalizacije, koji već godinama ovakve skupove drže pod opsadom.

Stotinak onih iz najtvrđeg jezgra protivnika globalizacije, pretežno mladih ljudi, uvežbavalo je nedavno, daleko od budućeg poprišta – samit lidera G-8 održaće se u letovalištu Hajligendam na Istočnom moru, nedaleko od Rostoka – u Hanoveru ono što će praktikovati koji mesec kasnije: pentranje  i "vešanje" po drveću, spaljivanje zastava i lutaka sa likovima pojedinih lidera i učesnika samita ("najtraženija" za te potrebe jeste ona koja predstavlja Džordža Buša) i "sedeće blokade" saobraćajnica.

Policija je, pak, prvu od velikih proba najavila za mart, sa takođe širokim repertoarom mera, od onih pedagoških i preventivnih, do pravog "rata" sa najratobornijim demonstrantima i njihovim jurišima u kojima se ne biraju sredstva i nema milosti.

Levica uz demonstrante

Pored raznih antiglobalističkih organizacija i pokreta koji već imaju veliko iskustvo  u "ratu" sa najisturenijim simbolima kapitala i moći, na strani demonstranata će se ovoga puta naći i levičarska Partija demokratskog socijalizma (PDS) čije je rukovodstvo u Šverinu (pokrajina Meklenburg – Prednja Pomeranija) većalo koncem decembra o "strategiji" prema samitu u Hajligendamu.

Ortodoksnim antiglobalistima ova pomoć i podrška nije, očigledno, po volji: bivši istočnonemački socijalisti su u pokrajini na severu zemlje bili sve doskora, punih osam godina u vlasti, a time, po njihovom uverenju, saodgovorni za omraženu "neoliberalnu politiku".

U proglasu koje je obnarodovalo rukovodstvo levice naglašava se da je upravo borba protiv teških posledica "kapitalističke globalizacije" uvek bila sastavni, i važan, deo stranačkog delovanja, ali se unapred pravi ograda i razgraničenje: pruža se puna podrška planiranim demonstracijama u vreme samita, ali i resko "ne" nasilju i teroru.

Javnost se u ovom trenutku više bavi "troškovnikom" samita svetskih lidera i neimarskim poduhvatima koji su u toku. Najviše, i najžučnije, komentariše se podizanje velike žičane ograde visoke dva i po metra i dugačke trinaest kilometara oko kompleksa hotela i vila u kojima će biti smešteni gosti. Samo ta ograda će odneti 12,5 miliona evra.

Rušenje "Vile Putin"

Ukupan ceh samita neće, kako se računa, biti manji od sto miliona evra i već uveliko traju preganjanja između pokrajinskih vlasti i zvaničnika u Berlinu (savezna država) oko toga koji i koliki će deo pasti na čija pleća.

Od svih učesnika samita, samo je američki predsednik već bio u Hajligendamu. Noćio je u reprezentativnom hotelu, koji pripada lancu "Kempinski", prošlog leta, prilikom posete (širem) "zavičaju Angele Merkel".

Ni Buš, međutim, u junu neće prepoznati ovo, inače, idilično mesto između guste šume i morske obale, koje je ovaj "Politikin" novinar, zajedno sa grupom stranih dopisnika iz Berlina, posetio neposredno, i povodom, vizite američkog predsednika. Ne samo zbog one monstruozne žičane ograde kojom će biti hermetički zatvoreno.

U toku su veliki građevinski radovi na preuređenju čitavog kompleksa, koji je često menjao namenu – od mornaričke akademije u vreme nacista i potom oporavilišta za umorne i ranjene ratnike, do sindikalnog odmarališta za trudbenike u vreme socijalizma.

Tim radikalnim zahvatima predviđeno je, pored ostalog, i rušenje vile "Putin". Reč je o lepoj, beloj građevini nedaleko od glavnog hotela. Ona, inače, nije bila predviđena za smeštaj ruske delegacije: nemački mediji su u to vreme uveliko spekulisali da je ruski predsednik Vladimir Putin zainteresovan, i nameran, da kupi vilu kao privatno lice.

Planovi sa njenim rušenjem stavljaju očigledno tačku na te spekulacije.