Ромска задруга – пут ка инклузији

„Свако ко је запослену рециклажном центру у Орловском насељу има обавезу да шаље децу у школу. Зараде су такве да се од њих може живети. У овом тренутку, потребно нам је што више клијената како бисмо имали стабилнију позицију и како бисмо могли да обнављамо задругу, запошљавамо нове чланове, не само Роме, већ и све друге који су заинтересовани”, нагласио је Продан Васил, председник Скупштине задругара у центру за рециклажу секундарних сировина у Орловском насељу.

Запослене у овом центру у Миријеву јуче су посетили премијер Мирко Цветковић, градоначелник Драган Ђилас, шеф Канцеларије ЕУ у Београду Венсан Дежер и представници УН и амбасада Норвешке и Шведске који су помогли отварање рециклажне станице.

– Престоница ће добити још три постројења за прикупљање секундарних сировина – у Сурчину, Макишу и Раковици. Када су у питању Роми у Београду, ситуација се побољшава. То доказује и чињеница да 120 деце из породица које су живеле испод моста „Газела” данас завршавају школе, да их је више од 20 у предшколским установама. Сви који су боравили у овом нехигијенском насељу сада имају личне карте и здравствене књижице. Тренутно постоји и 20 Рома, полазника у Школи за образовање одраслих, од којих се деветоро обучава за рад на компјутерима – истакао је Ђилас.

Градоначелник је поносан „што је овако нешто направљено за ромску популацију у Београду” и додао је да град дугује велику захвалност свима који су учествовали у овом пројекту, општини Звездара, али и „нашим суграђанима Ромима који су прихватили предлог за сарадњу”.

Венсан Дежер оценио је да су припадници ромске заједнице, захваљујући центру у Орловском насељу, суштински укључени у друштво. Сличан подухват могао би, како је рекао, да се примени и у другим земљама ЕУ, у којима, такође, постоји проблем укључивања ромске популације у друштво.

– Ови људи сада имају уговор о раду, зарађују плате, омогућују егзистенцију својим породицама, а њихова деца иду у школе. То чини праву инклузију. Влада, град и донатори заједнички су радили на томе да промене реалност у којој живи ромска популација у Београду и успели су. Европска унија уложила је 50 милиона евра у укључење, образовање и здравство ове заједнице у Србији, али је још неопходно да се промени законски оквир како би им било олакшано даље напредовање – подсетио је Дежер.

Стални координатор УН у Србији Вилијам Инфанте такође је истакао да је циљ међународне заједнице и сврха издвајања средстава, да Роми сутра не буду принуђени да раде само у рециклажи, већ да буду компјутерски стручњаци, правници...

– Овим пројектом инвестирамо у људе у Србији и у вашу земљу. Надамо се да ћемо моћи да пређемо границе и применимо га и у другим државама региона – поручио је Инфанте.

Представници амбасада Шведске и Норвешке Бјорн Мозберг и Рогер Јиргенсен подвукли су да ће наставити да подржавају пројекат изградње рециклажних средстава, као и европске интеграције Србије.

– Доприноси би, уколико би Србија успела да интегрише све Роме и укључи их у економске системе земље, били између три и четири милијарде динара – закључио је Мозберг.

----------------------------------------

Преполовљена смртност деце

Мирко Цветковић подсетио је да је последњих година преполовљена смртност деце у ромским насељима, побољшани су здравствена заштита и образовање. Задруга у Орловском насељу представља помак у економском укључивању које треба да се примени и у другим деловима Србије.

– Влада је од почетка подржавала помоћ Ромима и њихово укључивање, па је донета стратегија и низ акционих планова, а повлачена су и средства из претприступних фондова, што је дало резултате – рекао је Цветковић.

 ----------------------------------------

– У центар у Орловском насељу уложено је 460.000 евра

– Функционише као задруга, која је заједно са општином власник.

– Плате запослених обезбеђују донатори, а план је да од маја ове године задруга почне да се финансира самостално

– Пре 14 месеци, када је посао тек почео, било је запослено 12 људи, а сада их је 20

– Центар сарађује са 130 коопераната и 250 компанија и локалних самоуправа

----------------------------------------

Приватизације комуналних предузећа неће бити

Јавна предузећа, попут „Водовода и канализације”, „Градске чистоће”, „Београдских топлана” и ГСП-а неће бити приватизована, истакао је градоначелник Драган Ђилас приликом посете рециклажном центру у Орловском насељу.

– Политика града по овом питању је јасна – то су предузећа од стратешке важности за град и не могу ни на који начин бити приватизована, односно не могу наћи партнера да њима управља. Европска искуства показују да када нека фирма купи водовод, она подигне цене три пута и тако прави профит. То можемо и сами да урадимо, али то не желимо. За остала предузећа увек постоји могућност тржишне конкуренције и тражење партнера у оквиру Закона о приватном и јавном партнерству, али за ова сасвим сигурно неће бити приватизације – рекао је градоначелник.