Romska zadruga – put ka inkluziji

„Svako ko je zaposlenu reciklažnom centru u Orlovskom naselju ima obavezu da šalje decu u školu. Zarade su takve da se od njih može živeti. U ovom trenutku, potrebno nam je što više klijenata kako bismo imali stabilniju poziciju i kako bismo mogli da obnavljamo zadrugu, zapošljavamo nove članove, ne samo Rome, već i sve druge koji su zainteresovani”, naglasio je Prodan Vasil, predsednik Skupštine zadrugara u centru za reciklažu sekundarnih sirovina u Orlovskom naselju.

Zaposlene u ovom centru u Mirijevu juče su posetili premijer Mirko Cvetković, gradonačelnik Dragan Đilas, šef Kancelarije EU u Beogradu Vensan Dežer i predstavnici UN i ambasada Norveške i Švedske koji su pomogli otvaranje reciklažne stanice.

– Prestonica će dobiti još tri postrojenja za prikupljanje sekundarnih sirovina – u Surčinu, Makišu i Rakovici. Kada su u pitanju Romi u Beogradu, situacija se poboljšava. To dokazuje i činjenica da 120 dece iz porodica koje su živele ispod mosta „Gazela” danas završavaju škole, da ih je više od 20 u predškolskim ustanovama. Svi koji su boravili u ovom nehigijenskom naselju sada imaju lične karte i zdravstvene knjižice. Trenutno postoji i 20 Roma, polaznika u Školi za obrazovanje odraslih, od kojih se devetoro obučava za rad na kompjuterima – istakao je Đilas.

Gradonačelnik je ponosan „što je ovako nešto napravljeno za romsku populaciju u Beogradu” i dodao je da grad duguje veliku zahvalnost svima koji su učestvovali u ovom projektu, opštini Zvezdara, ali i „našim sugrađanima Romima koji su prihvatili predlog za saradnju”.

Vensan Dežer ocenio je da su pripadnici romske zajednice, zahvaljujući centru u Orlovskom naselju, suštinski uključeni u društvo. Sličan poduhvat mogao bi, kako je rekao, da se primeni i u drugim zemljama EU, u kojima, takođe, postoji problem uključivanja romske populacije u društvo.

– Ovi ljudi sada imaju ugovor o radu, zarađuju plate, omogućuju egzistenciju svojim porodicama, a njihova deca idu u škole. To čini pravu inkluziju. Vlada, grad i donatori zajednički su radili na tome da promene realnost u kojoj živi romska populacija u Beogradu i uspeli su. Evropska unija uložila je 50 miliona evra u uključenje, obrazovanje i zdravstvo ove zajednice u Srbiji, ali je još neophodno da se promeni zakonski okvir kako bi im bilo olakšano dalje napredovanje – podsetio je Dežer.

Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante takođe je istakao da je cilj međunarodne zajednice i svrha izdvajanja sredstava, da Romi sutra ne budu prinuđeni da rade samo u reciklaži, već da budu kompjuterski stručnjaci, pravnici...

– Ovim projektom investiramo u ljude u Srbiji i u vašu zemlju. Nadamo se da ćemo moći da pređemo granice i primenimo ga i u drugim državama regiona – poručio je Infante.

Predstavnici ambasada Švedske i Norveške Bjorn Mozberg i Roger Jirgensen podvukli su da će nastaviti da podržavaju projekat izgradnje reciklažnih sredstava, kao i evropske integracije Srbije.

– Doprinosi bi, ukoliko bi Srbija uspela da integriše sve Rome i uključi ih u ekonomske sisteme zemlje, bili između tri i četiri milijarde dinara – zaključio je Mozberg.

----------------------------------------

Prepolovljena smrtnost dece

Mirko Cvetković podsetio je da je poslednjih godina prepolovljena smrtnost dece u romskim naseljima, poboljšani su zdravstvena zaštita i obrazovanje. Zadruga u Orlovskom naselju predstavlja pomak u ekonomskom uključivanju koje treba da se primeni i u drugim delovima Srbije.

– Vlada je od početka podržavala pomoć Romima i njihovo uključivanje, pa je doneta strategija i niz akcionih planova, a povlačena su i sredstva iz pretpristupnih fondova, što je dalo rezultate – rekao je Cvetković.

 ----------------------------------------

– U centar u Orlovskom naselju uloženo je 460.000 evra

– Funkcioniše kao zadruga, koja je zajedno sa opštinom vlasnik.

– Plate zaposlenih obezbeđuju donatori, a plan je da od maja ove godine zadruga počne da se finansira samostalno

– Pre 14 meseci, kada je posao tek počeo, bilo je zaposleno 12 ljudi, a sada ih je 20

– Centar sarađuje sa 130 kooperanata i 250 kompanija i lokalnih samouprava

----------------------------------------

Privatizacije komunalnih preduzeća neće biti

Javna preduzeća, poput „Vodovoda i kanalizacije”, „Gradske čistoće”, „Beogradskih toplana” i GSP-a neće biti privatizovana, istakao je gradonačelnik Dragan Đilas prilikom posete reciklažnom centru u Orlovskom naselju.

– Politika grada po ovom pitanju je jasna – to su preduzeća od strateške važnosti za grad i ne mogu ni na koji način biti privatizovana, odnosno ne mogu naći partnera da njima upravlja. Evropska iskustva pokazuju da kada neka firma kupi vodovod, ona podigne cene tri puta i tako pravi profit. To možemo i sami da uradimo, ali to ne želimo. Za ostala preduzeća uvek postoji mogućnost tržišne konkurencije i traženje partnera u okviru Zakona o privatnom i javnom partnerstvu, ali za ova sasvim sigurno neće biti privatizacije – rekao je gradonačelnik.