Уставно градовање

Уочи Нове године, са седнице републичке владе одржане у Вршцу, саопштено је да ће "унија српских градова" (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Приштина) бити проширена за 12 нових чланова. Према Предлогу закона о територијалној организацији, статус града требало би да добију општине Врање, Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац.

Како је образложио ресорни министар Зоран Лончар, и друге општине које испуне прописане техничке и развојне критеријуме могу да претендују на добијање статуса града, чиме би се отелотворила начела децентрализације и равномерног регионалног развоја, како је то и зацртано новим Уставом.

У складу с тим, списку нових градова муњевито су придодате општине Сомбор, Нови Пазар и Ваљево, а судећи према расположењу у још неколико локалних самоуправа, ово набрајање би ваљало завршити са три тачке. Тим пре што су одредбе које се тичу територијалне организације флексибилно примењене, па се тако у случају Врања и Сремске Митровице одступило од принципа да град мора да има најмање 100.000 становника, а фаворизован је критеријум по коме поменуте општине представљају природну географску целину и економски повезан простор са развијеном саобраћајном инфраструктуром, а уз то су и административни и културни центри својих региона. Закон идентификује и критеријуме попут површине, броја насељених места, висине буџета, броја запослених, историјског и културног наслеђа и значаја.

Да "уставно градовање" можда и није окончано, потврђују поједини предлози да статус града добију сви центри округа, којих у Србији има 29, плус град Београд, а све у циљу децентрализације власти и њеног приближавања потребама грађана. Наравно, због искуства са неким ранијим административно-територијалним уређењем, провејава и страх да ће формирање нових општина, на које ће будући градови бити испарцелисани, довести до бујања бирократије и додатног оптерећења џепова пореских обвезника.

У срединама које су владиним предлогом виђене за будуће градове (што треба да потврди и Народна скупштина) рачуна се да ће им нови статус омогућити шира овлашћења, више новца у локалној каси, већи прилив иностраних инвестиција и лакши приступ разним облицима европских интеграција, а амбиције сежу и до прерастања у универзитетске центре. Наравно, све то уз услов да будући Закон о локалној самоуправи, који ће бити усклађен са највишим државним актом, не третира одредницу град као пуки орнамент испред имена места. Подсетимо, актуелни параграфи који регулишу ову материју, дефинишу град као територијалну јединицу чије су надлежности идентичне општинским.