Мобинг на ролерима

Краљево – После поновљеног суђења Раду Вранићу, бившем директору Шумског газдинства „Столови“ у Краљеву, а сада директору „Парка природе Голија“, Основни суд у Краљеву изрекаому je условну казну затвора од седам месеци. Судија поменутог суда Драган Урошевић прогласио га је кривим због два кривична дела– злостављања и мучења правника Дејана Данчетовића, руководиоца службе за правне послове у овом шумском газдинству, и шумара Милоја Илића, запосленог у истом колективу, који је део ЈП „Србијашуме“.

Како је директор, у периоду од априла до децембра 2008. године,мучио и злостављао ову двојицу потчињених? Тако што је радни дан и директору и правнику почињао директорским позивом упућеним правнику Данчетовићу да дође у канцеларију, а онда тако небројано пута, често и по десет позива на сат. Због тако учестале „шетње“ директор је правнику саветовао: „Купи ролере, како би себи олакшао многобројне доласке код мене...“. Затим му је, како суд у образложењу пресуде наводи, говорио да је глуп, да не зна свој посао, наређивао му да свакодневно пише изјаве о свом раду, а оно што би као правник написао директор је цепао. Одузимао му је картице за мобилни телефон, као и правне предмете, па их уступао адвокатима, а њему „поверавао“ курирске послове. Није Данчетовић имао мира ни на одмору ни на боловању... Уобичавао је директор да га узгред и упита: „Дечко, шта је с тобом, имаш ли ти каквих проблема, јеси ли болестан…?“

Тако је Данчетовић био приморан да тражи помоћ и од лекара, због нарушеног психофизичког здравља, али се средином 2008. године обратио и суду. Сличну тужбу, тада, због такорећи истоветног директорског „дисциплиновања“, упутио је и Милоје Илић, чувар шума, тврдећи, такође, да од директора трпи шикану. И њему је Вранић, како у пресуди пише, изрицао сличне оцене о степену интелигенције, стручној и радној способности, додајући још да је „лопов и лажов“. Стално је наређивао контролу његовог терена, али, без обзира на то што није било пропуста у шумарском раду, премештао га на лошија радна места. А, још већом радном деградацијом уцењивао га је како не би наплатио новац од предузећа који му је по једној ранијој судској пресуди, у вези с радним спором, припадао.

Данчетовић и Илић затражили су и накнаду од по 800.000 динара па их је суд упутио да та права остваре путем грађанске парнице. Како су нам изјавили, то ће учинити одмах по правоснажности поменуте пресуде.

Занимљиво је и то како је до ове пресуде дошло и зашто је спор више од три године трајао. Наиме, Основни суд у Краљеву, односно судија Мирослав Милетић донео је прву, али ослобађајућу пресуду директору Вранићу још априла прошле године. Међутим, на жалбу друге стране, Апелациони суд у Крагујевцу је ту пресуду укинуо, пошто је судско веће којем је председавао судија Радослав Петровић, између осталог, утврдило да „упркос извођењу доказа саслушањем сведока, ти докази у пресуди уопште нису цењени, као ни приложена документација... “.

Стога је веће Апелационог суда у Крагујевцу, уважавајући жалбе оштећених, одлучило да пресуду укине али и да се „одржи ново суђење, пред првостепеним судом, пред другим судијом појединцем“... Тако је донета ова осуђујућа, уместо претходне ослобађајуће пресуде. А, ко је од двојице судија Основног суда у праву, вероватно ће опет, на жалбе браниоца осуђеног директора, проценити виши суд.