Ценкање око рецепата за лекове

Да је прошлог јуна докторки у Дому здравља Нови Београд, која је на себе преузела и посао колега који су отишли на годишње одморе, неко рекао да ће у марту ове године платити казну од 33.000 динара за своју марљивост – не би му веровала. Примила је тада сваког пацијента који се на нешто жалио, бунио… Излазила последња из амбуланте… Само тог јуна примила је 940 пацијената и написала око 3.000 рецепата. Е, баш ти рецепти су јој умало „дошли главе”. Када су у овај београдски дом здравља стигли контролори Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), компјутер је непогрешиво баш ову докторку означио као пример некога ко је својим печатом оверио највише рецепата на терет РФЗО. Онда се, међутим, испоставило да је докторка неке рецепте написала мимо своје специјалности и критеријума за рационално прописивање лекова.

Ова докторка није једина: новац Фонду морају да врате још 874 њене колеге – и наравно да се буне. Највише зато што лекари у болницама и на клиникама не читају правилнике, него пацијентима „широком руком” деле лекове. Као по правилу, то буду бољи, новији, скупљи лекови, врло често наметнути од стране фармацеутских компанија… Пацијенти се са извештајима специјалиста онда враћају у домове здравља да им изабрани лекари те лекове напишу на рецепт. Ту настаје проблем: испостави се да много тога што је специјалиста у извештају препоручио буду лекови који или не „иду” на рецепт или могу на рецепт – али уз доплату из џепа пацијента. Пацијенти се, с правом, наљуте – на систем, државу, лекаре, али не и на њихове колеге специјалисте којима грађани више верују. Директор РФЗО категорично каже да лекарима специјалистима на секундарном и терцијарном нивоу не може да се врати право да сами пишу рецепте, али најављује да би убудуће и њих могла стићи новчана санкција због нерационалне употребе лекова.

У овом „врзином колу” ипак највећу цену плаћају грађани, који се, прво, шетају од лекара из дома здравља до специјалисте у клиничком центру, а онда и буквално ценкају око писања одређеног лека на рецепт. Посебан проблем је време годишњих одмора када је тешко добити термин код доктора који није ваш „изабрани”, што много пута значи одлазак у приватну апотеку по лекове који су нам потребни.

 „Зашто само једна кутија”, „зашто морам да платим учешће” – све су чешћа питања којима су засути доктори у домовима здравља. Иако нас надлежни убеђују да нема никаквог „стезања каиша” због беспарице у каси РФЗО и да не добијамо најјевтиније лекове, многи не мисле тако, нарочито ако су навикли да из државне апотеке излазе са пуном кесом лекова, пелена, витамина… А то време је, како год се расплете прича о строгој контроли издавања рецепата за лекове – прошлост.