Уставни суд – неразумно дуго суђење

Пре шест година Марија и Драгана Новаковић поднеле су тадашњем Другом општинском суду у Београду тужбу против Стоматолошког факултета, односно Клинике за максилофацијалну хирургију у Београду, захтевајући накнаду материјалне и нематеријалне штете због смрти синаи брата Зорана. У поднетој тужби навеле су да је младић, који је у тренутку смрти имао 25 година, преминуо зато што му лекари поменуте здравствене установе нису пружили адекватну лекарску помоћ.

Несрећном младићу се 19. марта 2003. године појавио минијатуран оток испод зуба који се већ сутрадан проширио и на врат, због чега му је прописано пет инјекција пеницилина. Пошто му се здравствено стање није побољшало ни после треће инјекције, Зоран је добио упут за Клинику за максилофацијалну хирургију где је примљен као хитан случај. Зорана, пет дана касније, пребацују на Одељење за интензивну негу и реанимацију Института за инфективне болести Клиничког центра Србије. За само неколико сати, упркос напорима лекара, онје умро.

С обзиром на то да од 20. октобра 2005. године, када су мајка и сестра несрећног младића поднеле тужбу против факултета, до данас, сада надлежни Први основни суд није донео ни првостепену пресуду, оне су се, сматрајући да им је повређено право на суђење у разумном року, обратиле Уставном суду. Суд је, после већања, прихватио њихову жалбу.

„Уставни суд је утврдио да неприхватљиво дуго траје овај поступак у којем, ни после шест година од подношења тужбе није донета првостепена пресуда. Неефикасно деловање првостепеног суда дошло је до изражаја више пута. Тако је у току 2006. године, суд заказао само три рочишта, а одржао два, да би у наредне две године и три месеца, (од почетка 2007. до марта 2009. године) вештаци са Клинике за максилофацијалну хирургију у Новом Саду урадили вештачење. Прво рочиште за саслушање сведока, суд је одржао осам и по месеци од пријема извештаја. Такође, прво рочиште за главну расправу одржано је 16 месеци од доношења одлуке да се предмет, по захтеву оштећених, врати у пређашње стање”, наводи се, између осталог, у одлуци Уставног суда.

Драгана Новаковић, сестра покојног младића, за „Политику” је рекла да одуговлачење парничног поступка против Стоматолошког факултета није једино негативно искуство које је имала са београдским правосуђем.

„Пред истим судом се, због исте ствари, води кривични поступак против Владимира Синобада, Милана Ромића, Ивана Сјеробабина, Мирослава Вукадиновића, лекара са Клинике за максилофацијалну хирургију и Ебрахима Кераматолаха из Ургентног центра. И овај поступак траје готово колико и парница и такође није донета првостепена пресуда. Одлучујући о представци којом смо му се мајка и ја обратили, Комитет Уједињених нација за људска права закључио је, после спроведеног поступка, да је Србија, у случају Зорана одговорна за кршење права на живот прокламована Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Комитет је, између осталог, навео да је поступак утврђивања кривице за Зоранову смрт почео три године после кобног догађаја, иако су „одмах постојале индиције да је у конкретном случају било озбиљних пропуста у медицинском третману”. Такође је закључио да је Србија одговорна што није спровела ефикасну истрагу о Зорановој смрти, али и што није предузела одговарајуће радње против оних који су одговорни за то”, каже Драгана.

М. Дерикоњић