Ustavni sud – nerazumno dugo suđenje

Pre šest godina Marija i Dragana Novaković podnele su tadašnjem Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Stomatološkog fakulteta, odnosno Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu, zahtevajući naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog smrti sinai brata Zorana. U podnetoj tužbi navele su da je mladić, koji je u trenutku smrti imao 25 godina, preminuo zato što mu lekari pomenute zdravstvene ustanove nisu pružili adekvatnu lekarsku pomoć.

Nesrećnom mladiću se 19. marta 2003. godine pojavio minijaturan otok ispod zuba koji se već sutradan proširio i na vrat, zbog čega mu je propisano pet injekcija penicilina. Pošto mu se zdravstveno stanje nije poboljšalo ni posle treće injekcije, Zoran je dobio uput za Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju gde je primljen kao hitan slučaj. Zorana, pet dana kasnije, prebacuju na Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju Instituta za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. Za samo nekoliko sati, uprkos naporima lekara, onje umro.

S obzirom na to da od 20. oktobra 2005. godine, kada su majka i sestra nesrećnog mladića podnele tužbu protiv fakulteta, do danas, sada nadležni Prvi osnovni sud nije doneo ni prvostepenu presudu, one su se, smatrajući da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, obratile Ustavnom sudu. Sud je, posle većanja, prihvatio njihovu žalbu.

„Ustavni sud je utvrdio da neprihvatljivo dugo traje ovaj postupak u kojem, ni posle šest godina od podnošenja tužbe nije doneta prvostepena presuda. Neefikasno delovanje prvostepenog suda došlo je do izražaja više puta. Tako je u toku 2006. godine, sud zakazao samo tri ročišta, a održao dva, da bi u naredne dve godine i tri meseca, (od početka 2007. do marta 2009. godine) veštaci sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Novom Sadu uradili veštačenje. Prvo ročište za saslušanje svedoka, sud je održao osam i po meseci od prijema izveštaja. Takođe, prvo ročište za glavnu raspravu održano je 16 meseci od donošenja odluke da se predmet, po zahtevu oštećenih, vrati u pređašnje stanje”, navodi se, između ostalog, u odluci Ustavnog suda.

Dragana Novaković, sestra pokojnog mladića, za „Politiku” je rekla da odugovlačenje parničnog postupka protiv Stomatološkog fakulteta nije jedino negativno iskustvo koje je imala sa beogradskim pravosuđem.

„Pred istim sudom se, zbog iste stvari, vodi krivični postupak protiv Vladimira Sinobada, Milana Romića, Ivana Sjerobabina, Miroslava Vukadinovića, lekara sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju i Ebrahima Keramatolaha iz Urgentnog centra. I ovaj postupak traje gotovo koliko i parnica i takođe nije doneta prvostepena presuda. Odlučujući o predstavci kojom smo mu se majka i ja obratili, Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava zaključio je, posle sprovedenog postupka, da je Srbija, u slučaju Zorana odgovorna za kršenje prava na život proklamovana Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Komitet je, između ostalog, naveo da je postupak utvrđivanja krivice za Zoranovu smrt počeo tri godine posle kobnog događaja, iako su „odmah postojale indicije da je u konkretnom slučaju bilo ozbiljnih propusta u medicinskom tretmanu”. Takođe je zaključio da je Srbija odgovorna što nije sprovela efikasnu istragu o Zoranovoj smrti, ali i što nije preduzela odgovarajuće radnje protiv onih koji su odgovorni za to”, kaže Dragana.

M. Derikonjić