Зашто нема дијализе у бањама

Бубрежни болесници који се налазе на дијализи не могу безбрижно да отпутују ни у једну бању или планину у Србији на опоравак и рехабилитацију, јер ова лечилишта немају у свом саставу апарате за дијализу. То значи да су болесници тада принуђени да одлазе до болница у тим местима или да путују до најближих градова на терапију, а у случају да пожеле да оду у иностранство – чека их мукотрпан посао сакупљања документације, припреме за неколико дана одмора и одабир болнице где би могли да иду на третмане.

Хуманији приступ проблемима болесника на дијализи је неопходан, каже Милутин Грабовац из Београда, пацијент који већ 10 година иде на дијализу, наглашавајући да није нормално да 125 нових уређаја за дијализу из италијанске донације сакупља прашину у подрумима здравствених установа, уместо да се искористе на прави начин и поставе у бањским лечилиштима.

– Пацијенти траже да се дијализа омогући и у бањама. Имамо 26 бања, а још ниједна није покренула решавање овог питања. Било би лепо када би се барем у 10 бања послало по два апарата, тако бисмо сви ми који због дијализе не можемо да се макнемо из места где живимо били безбрижни. Инвестиција да се опреми простор у бањама био би занемарљива у односу на велики број пацијената који би им долазио. Својевремено сам обишао бившу СФРЈ, а сада то више не могу. Имам брата у Француској, али у случају да одем тамо, држава би ми платила око 100 евра по дијализи, а ја бих морао да платим остатак, што у тој земљи по третману износи 400 евра – истакао је Грабовац.

Трошкови дијализе у иностранству су високи, па тако у Црној Гори једна дијализа кошта 145 евра, у Грчкој око 220, у Хрватској 190, у Немачкој и Аустрији око 240, у Шведској око 600 евра. Наша земља пацијенту плаћа третман онолико колико он кошта код нас, а не у земљи боравка. Ако би пацијент, рецимо, отишао на море у Грчку, морао би из свог џепа (после низа припрема) за дијализу да издвоји онолико новца колико кошта добар десетодневни аранжман.

У РФЗО-у кажу да су 2010. године усвојили пропис да особе на дијализи могу да плате трошкове ове услуге у иностранству, а да по повратку у земљу, новац који су у иностранству дали за ту услугу рефундирају у РФЗО, али до висине трошкова дијализе у Србији.

На тај начин, објашњава Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО-а, први пут је дијализираним пацијентима омогућен пословни или туристички одлазак ван Србије.

– Са удружењем пацијената договорено је да сви пацијенти који планирају пут у иностранство, 30 дана пре пута обавесте своју матичну филијалу да иду на пут како би РФЗО за период који ти пацијенти проводе у иностранству престао да финансира дијализу у установи у којој се они дијализирају у Србији, а све у циљу да се не би дуплирали трошкови. Подсећамо да се оболели пацијенти дијализирају око 14 пута месечно, односно око 150 пута годишње а да сваки дијализни третман у здравственим установама у Србији РФЗО плаћа готово 10.000 динара. У Србији је тренутно на програму дијализе више од 4.500 особа и тај број се, нажалост, сваке године повећава – истакла је Миросављевићева.

Да би остварио право, осигураник који се налази на хемодијализи у кућним условима 30 дана пре одласка у иностранство треба писмом да обавести матичну филијалу о термину и дужини боравка у иностранству, док особа која иде на хемодијализу у здравствену установу, осим матичне филијале, треба да обавести и ту установу. Накнада за хемодијализе осигураном лицу у иностранству исплаћује се на основу писаног захтева и преведене медицинске документације, коју је оверио судски тумач и рачуна о наплаћеним трошковима хемодијализе у иностранству.

Право решење за све пацијенте на дијализи, ипак, је одлазак на трансплантацију бубрега која би им омогућила да воде један потпуно нормалан живот, који не зависи од свакодневног одласка у болницу. Нажалост, у Србији се и даље ради мали број пресађивања органа у односу на број болесника којима је он потребан.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Министарство: Нема услова за дијализу у бањама

На наше питање упућено Министарству здравља да ли је могуће да се апарати за дијализу поставе у бањским центрима, одговорено је да се

услуге хемодијализе, с обзиром на то да се ради о пружању специјализованих здравствених услуга, могу пружати само у стационарним здравственим установама, односно у општим болницама, клиничко-болничким центрима, клиникама у оквиру клиничких центара, у појединим домовима здравља који имају обезбеђене прописане услове за то, као и специјалним болницама за интерне болести (Младеновац, Лазаревац, Врњачка Бања). „Ове услуге не могу се пружати у специјалним болницама за рехабилитацију, које су специјализоване за рехабилитацију и физикалну медицину”, нагласили су у Министарству здравља.