Зашто нас је притиснуо „Ербас”

Уговор о куповини осам авиона од „Ербаса” (тип А-319), европске компаније са седиштем у француском граду Тулузи, за нашег националног превозника 1998. године потписао је у име „Јата” Жика Петровић, као директор, касније убијен и то убиство је до данас нерасветљено, и Војислав Шешељ као тадашњи потпредседник владе.

Овај уговор, како тврди Драшко Вујовић, директор „Јата” од 2001. до 2004. године, није чисто комерцијалне природе, веома је неповољан за „Јат” и нашу државу, а потписан је пред мировну конференцију у Рамбујеу, вероватно да би се смањили притисци на Србију и обезбедила боља преговарачка позиција за нас. Од свега тога није било ништа, а ономе што је остало од Србије и од „Јата”  сада „Ербас” прети судом због нереализованог уговора, а враћање аванса од 23,5 милиона долара се и не помиње.

– Од октобра до децембра 2001. године ја, као генерални директор „Јата”, Марија Рашета-Вукосављевић, као министар саобраћаја, и Зоран Ђинђић, као премијер, разматрали смо овај уговор са „Ербасом”. Ангажовали смо две озбиљне адвокатске канцеларије – из Париза и Лондона. У Управном одбору „Јата” седели су правници попут Милоша Алигрудића, Војина Димитријевића, Бруна Векарића и Драгослава Јанковића и крајњи резултат је био да је уговор о куповини авиона неприхватљив и неспроводљив за „Јат” и за државу – каже Драшко Вујовић.

Ови закључци, донесени после веома озбиљних консултација са тимовима правника, послати су тадашњој влади Србије.

Оно што се сада већ заборавља јесте и чињеница да је тадашња Југославија била под економским санкцијама, да није било платног промета са иностранством, а за овакве послове вредне стотине милиона долара неопходне су гаранције прворазредне стране банке, што ми тада нисмо могли да обезбедимо. Оно што је могао да понуди „Ербас” као партнер било је прескупо.

Све ово јасно говори да ни касније убијени Жика Петровић, ни сада заточени Војислав Шешељ нису много питани за садржај уговора, али су га као људи на одговорним позицијама потписали, верује Вујовић. Елементи уговора су и даље тајна, али може се рећи да су од тридесетак неповољних ставки бар 10 веома озбиљне и неуобичајене за комерцијалне уговоре овог типа у којима се прецизира куповина авиона.

Од потписивања овог уговора протекло је 14 година и Слободан Милошевић, вероватно најупућенији човек у то, преминуо је у Хагу 2006, банкар који је такође знао нешто више, ако и нас сећање није издало, Борка Вучић упокојила се 2009, а преко банке коју је она контролисала уплаћен је аванс.

– Ако стигнемо на арбитражни суд, сигурно губимо – јасан је Драшко Вујовић.

А према ономе што је  пренео „Танго сикс блог“, у писму премијеру Цветковићу „Ербас” обавештава владу Србије да ће од 30. марта зауставити све преговоре и обратити се арбитражи у Паризу. Тако се ствара могућност да не само изгубимо 23,5 милиона долара, које смо уплатили пре 14 година, већ и да платимо још 25 милиона долара као одштету „Ербасу. Само то вредније је од једног авиона, тако потребног руинираном „Јату”. А на данашњи дан, зашто не подсетити и на то, почело је бомбардовање Југославије од стране НАТО-а, седам година пре тога уведене су нам санкције. Флота тада угледног и ипак успешног „Јата” била је приземљена. Био је то почетак пропасти.

Ово ваља поменути и због тога што, по тврдњи Вујовића, овај уговор није могуће раскинути, осим ако „Ербас” банкротира. Чак није предвиђена ни такозвана виша сила, рецимо рат. А то нам се догодило, бомбардовани смо, економски разорени.

Влада Србије је добила писмо „Ербаса”, потврдио нам је Миливоје Михајловић, директор владине канцеларије за сарадњу са медијима. Одговор се спрема и све ће бити учињено да се заштите и интереси „Јата”, као јавног предузећа, и државе Србије – каже Михајловић.

Уговор са „Ербасом” подразумевао јер куповину осам авиона типа А-319 за 580 милиона долара. То је сада за нашу националну авио-компанију недостижно. Али „Ербас” је спреман да се ти услови уговора измене и да од њих купимо четири авиона, под повољнијим условима него пре 14 година.

Никако није јасно зашто је сам „Ербас” отворио ово питање сада, пред изборе, када влада Србије практично више не ради у пуном капацитету. Има и оних који сумњају да је ово покушај да се рашчисте обавезе „Јата” према „Ербасу” пре него што се појави купац нашег националног авио-превозника.

Горан Волф

-----------------------------------------------------------

Мркоњић: Кратак пресинг

Лајковац – Министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић изјавио је јуче да француска компанија „Ербас” непотребно врши притисак на Србију у вези са старим уговором за набавку авиона за „Јат ервејз”. „То схватам само као један кратак пресинг да бисмо се евентуално определили за ’Ербас’, али то ћемо урадити када нови менаџмент (српске авио-компаније) ступи на сцену”, рекао је Мркоњић за Танјуг. Након упозорења „Ербаса” да ће, због непоштовања уговора из 1998. с „Јат ервејзом” о куповини осам авиона, тужити српску авио-компанију и захтевати надокнаду штете, влада Србије од тог произвођача очекује стрпљење, пренели су поједини домаћи медији. Реч је о уговору о набавци осам авиона, вредности око 580 милиона долара, а Јат је уплатио аванс од 23,5 милиона. Обавеза „Ербаса” је била да већ годину дана касније испоручи први авион, што се није десило, нити је аванс враћен.

Мркоњић је рекао да наша земља, „Јат ервејз” и „Јат техника”, иначе, имају одличну сарадњу с „Ербасом” и да они сад врше притисак „без икакве потребе”. „Јат техника” има нарочити добру сарадњу с „Ербасом”, казао је он и додао да се то предузеће, школовањем кадрова, припрема за одржавање „Ербасових” авиона.