Да ли зна бирач шта је милијарда

Ивица Дачић, лидер Социјалистичке партије Србије, изјавио је да је Међународни монетрани фонд сада министар финасија у Србији, али да ће се то променити, ако СПС освоји довољно гласова. „Ако ми будемо имали довољно гласова, неће се они овде дуго задржати, зато што не могу они да управљају животом Србије. Хвала им лепо, али нека нађу другу земљу за своје експерименте”, казао је Дачић.

Ово је заправо само најновија у низу предизборних порука у којима политичари ових дана настоје да убеде бираче да треба да гласају баш за њих. Тако је, рецимо, Томислав Николић, председник СНС, рекао да је потребно зауставити запошљавање на партијској основи, али и партијско вођење државе, Млађан Динкић, лидер УРС, да нова влада треба одмах да укине фирмарине, накнаду за коришћење земљишта, накнаду за шуме, воде и енергетску сагласност.

Председник Србије Борис Тадић и лидер ДС је у Ариљу поручио да се приводе крају разговори са великим индустријским системом за производњу челика који ће променити употпуности нашу индустријску производњу и омогућити извоз у висини од 750милиона до милијарду евра.

Највише је обећао потпредседник Демократске странке Србије Ненад Поповић. Он је у Врању бирачима поручио да ће та странка, „ако буде водила државу након избора, обезбедити 10 милијарди евра из Русије које ће бити уложене директно у домаћу привреду”.

Уз готово општу оцену да у овој кампањи преовлађују економске теме, тачније питање просперитета, аналитичари различито коментаришу обећања која се чују– од тога да је „логично да странке, на овај или онај начин, нешто обећавају, јер кад то не би чиниле, онда би значајно умањиле своју шансу да их људи узму у разматрање”, како каже социолог Владимир Вулетић, до тога да на изјаве, попут оних „Хоћемо снажну Србију” не би требало обраћати пажњу, јер „шта жели – то, ваљда, народ зна”, како каже економиста Милан Р. Ковачевић.

Његов колега Мирослав Прокопијевић је, чак, невољно пристао на разговор о овој теми. „Потпуно ми је бесмислено да ја сад објашњавам зашто је обећање Томе Николића о сто милијарди евра депласирано, о томе да ће неко уложити четири милијарде евра на енергетски сектор, о томе да ће доћи још више фабрика аутомобила…”, каже Прокопијевић и додаје да „ако неко не види да су то бесмислице, онда утолико горе”. И Ковачевић примећује да „има „доста „деструктивних” изјава, попут тога да ће новац бити дат за ово или за оно, да ће бити укинуте све дажбине, а што ствара лажну наду да држава може за многе много да уради, а да не повећа намете и још више узме из нашег џепа”.

Извор за идеје политичара представљају различита истраживања, подсећа, пак, Вулетић и додаје да је „обећања, наравно, лакше дати него остварити”. Када је, рецимо, реч о обећањима која се тичу партијског запошљавања, „било би идеално ако бисте могли да кажете: у овој земљи ће бити само запослени они који се на конкурсима пријаве са најбољим оценама и најбољим квалитетима, али, нажалост, ми знамо да у Србији тога никада није било – ако немате партијско запошљавање, онда имате непотизам, да ће неко ко је у позицији, гледати да запосли свог рођака или неког ко је из његовог краја”.

Од увођења вишестраначја у Србију, грађани су се наслушали разних обећања - од тога да ће „брзе пруге” (СПС, 1990.) кружити Србијом, преко тога да ће бити установљен „уговор с народом” (ДОС, 2000.), да ће „преполовити незапосленост за пет година (Г17 плус, 2006.), отворити „двеста хиљада нових радних места” (ДС,2008.) „сто милијарди инвестиција” (СНС, 2011.). Па, како бирачи изнова поверују сличним порукама?

„Изађите, направите анкету и питајте људе која је разлика између милиона и милијарде евра. И видећете да 99 одсто њих нема појма”, одговара Прокопијевић.

Вулетић наводи: „Било би јако непопуларно када би неко дошао и рекао: када ми дођемо на власт биће вам још теже него што је данас. С друге стране, бирачи често мисле да ако овај не зна ни да обећа да ће ми бити боље, па шта ја од њега да очекујем”.

Актуелне поруке упућују се, изгледа, малом делу бирачког тела. Будући да су постојеће странке на политичкој сцени већ годинама, грађани су, према речима Вулетића, али и Ковачевића, већ опредељени „Стога му се чини да би ти избори могли већ сада да се одрже, без икакве кампање, јер се мање, више већ зна ко ће за кога гласати”, закључује поменути социолог.

--------------------------------------------------------------------------------

Николић: Не би било паметно прекинути аранжман са ММФ-ом

Поводом Дачићеве изјаве да се ММФ неће задржати у Србији уколико СПС буде имао довољно гласова, економиста Горан Николић, каже да у актуелној економској ситуацији прекид аранжмана са том институцијом „не би била паметна ствар”, јер је Србији тај аранжман у овој години потребнији него раније. Како објашњава, ММФ новац даје јевтино, са ниским каматним стопама (1,5 одсто), и то „за не дај Боже”

„Овај аранжман који сада имамо из предострожности, суштински је аранжман који нема новчани капацитет, него само хипотетички и није као онај из 2009. када је земља повукла новац, који треба да враћа, додуше уз ниску камату”, каже он и додаје да је, истина, било периода после 2000.године када Србија није имала аранжман са том финансијском институцијом.