Интелектуалке у равним ципелама

Када је једна наша новинарка питала чувену списатељицу Треси Шевалије, ауторку светског хита ,,Девојка са бисерном минђушом”, шта мисли о феминизму, наравно,очекујући да и она по њему пљуне (као што то раде наше вајне списатељице), она је рекла: Све интелигентне жене су феминисткиње (пардон, без ,,т”, јер ова именица није настала од мушке именице ,,феминист”).

И ја сам у то убеђена. Али нажалост многе жене се устручавају да тако мисле, из предрасуда, из страха од етикетирања, из страха од одбацивања оних који имају моћ. Постоје и оне кооперативне, оне које знају да само преко мушкараца могу доћи до успеха. Мушкарци на њих и рачунају. Помоћу њих владају. Оне су ту да припомогну, да се нађу при руци, да увећају мушку моћ. Такве се бирају за помоћнице, потпредседнице, заменице, секретар(к)е, пи-аровке и сл. То је највидљивије у политици.

Ни на једној страначкој листи за изборе на челу нема жене, политичарке, ниједна није носилац листе (и Маја Гојковић је стала под Динкићев кишобран). Нису прве, али јесу ту негде, као подупирачице (лидера, странке, закона по коме једна трећина на листи морају бити жене). У име вишег циља, државе, партије, народа… У име лојалности, успомена, сентимента, бивају употребљене. Као украс. Годинама неке од њих на то пристају. А онда бивају замењене и враћају се тамо где су биле.

Али још нешто ми се чини симптоматично: док су се некада жене политичарке истицале у скромности, носиле сиве костиме и равне ципеле, данашње време им диктира да се попну на штикле од 12 центиметара. Баш као певаљке и водитељке, и младе цуре на улици које их имитирају, тако ћете сада приметити да високе потпетице носе и државне службенице, министарке, секретарице, пи-аровке, бизнис-жене… и све оне видљиве и невидљиве, које се мувају око моћних мушкараца. Ношење штикли од 12 центиметарапостало је синоним не само пожељне, већ и успешне жене. Холовима скупштина, министарстава, банака, корпорација… одзвањају потпетице. Не, нису их освојиле. Само желе да се чују. Да су видљивије. У високим потпетицама има нешто више од модног тренда, и пуког скретања пажње, осећаја невидљивости и недовољности . Штикле су ту најчешће да нешто надокнаде,самопоуздање или знање. И да скрену пажњу.

Да све то није случајно, погледајмо историју. Револуционарних шездесетих и седамдесетих, у време хипи-покрета, протеста против ратова, студентских демонстрација и феминистичких покрета, у време освајања слобода,жене су масовно носиле равне ципеле. Осамдесете године су већ реакционарне и ципеле са високом штиклом постају хит. То масовно ношење високих потпетица могли смо видети код нас деведесетих у турбо-фолк ери. Додуше, тај се тренд наставља, јер нам друштво регресира. Патријархалност је перветирана и огледа се у детаљима. Жене свој положај желе да промене, да надокнаде пропуштено или оно што им је одузето. Неке то раде физички, пењући се на штикле.

Женама од интегритета то није потребно. Али зато њих нема у политици, нема их тамо где је моћ. Најполитичније жене су ван политике. Њих наравно нема на страначким листама, исувише су независне. На пример: Латинка Перовић, Загорка Голубовић, Весна Пешић, Србијанка Турајлић, Дубравка Стојановић, Бранка Прпа … као што се ни на једној није налазила Верица Бараћ, коју сада постхумно кују у звезде, а гледали су да јој сломе врат.Ниједна од овде поменутих,кладим се,није обула ципеле са штиклама већим од шест центиметара (што се по стандардима сматра средњом штиклом), а кладим се да су свакодневно у равним ципелама.

Жене чине више од половине светског становништва, па,ипак,оне немају половину политичке, економске, друштвене или било које моћи. Оне на изборима траже барем трећину, а не добијају ни толико, јер им је мушки политичари после избора одузимају, дакако уз њихову сагласност. Зато жене и даље остају највећа маргинална група на планети. Ваљда у име оних 12 центиметара.

Изјави Треси Шевалије, да су све интелигентне жене феминисткиње, додајем своје запажање: праве интелектуалке носе равне ципеле.