Нуклеарке поново у моди

Недостатак струје у свету разлог је због којег су нуклеарке у моди. Опет се носе мајице са сликом атомског језгра, гланца се споменик атому у Бриселу, док Француска ликује зато што, за разлику од европских земаља, једина није затворила своје нуклеарне електране. И док свет поново открива нуклеарну енергију, у Србији је још на снази мораторијум на изградњу електрана које за производњу струје користе ово гориво. Наши енергетски стручњаци су подељени око тога да ли у нашој држави треба да се граде нуклеарке или термоелектране. 

Производња струје у нуклеарним електранама у свету тренутно чини око 16 одсто од целокупне производње струје у свету или трећину у Европи. Потребу за електричном енергијом посебно показују државе у експанзији као што су Кина и Индија. Нуклеарке се све чешће помињу и у САД, Јапану, Русији и Француској. Да би задовољиле потребе своје привреде и грађана за струјом све те земље као дугорочну опцију виде управо изградњу нуклеарки.

Шта се више исплати

Дејан Стојадиновић, енергетски стручњак, каже да је економски посматрано, производња електричне енергије у нуклеарним електранама најисплативија, у поређењу са свим другим горивима.

– Трошкови изградње нуклеарне електране су, додуше, виши за 40 одсто него код изградње термоелектране на угаљ, јер просечни трошкови изградње нуклеарке износе око 1,8 милиона долара по мегавату, док су трошкови изградње термоелектране око 1,3 милиона долара по мегавату. Цена једног киловат-часа произведеног у нуклеарној електрани, међутим, кошта око два америчка цента, док је исти киловат-час добијен из термоелектране на угаљ око четири америчка цента – каже Стојадиновић.

Према његовим речима, највећи проблем нуклеарних електрана представља одлагање радиоактивног отпада, јер је потребно 40.000 година да би се он разградио и постао безопасан. Упркос томе, нуклеарке поред економских имају и огромне еколошке предности у односу на термоелектране на угаљ, јер се при производњи милион киловат-часова струје из њих ослобађа девет тона угљен-диоксида, док се код термоелектрана на угаљ ослобађа чак 974 тоне угљен-диоксида, који је главни кривац за разарање озонског омотача и глобално загревање.

Овај наш саговорник упозорава и на то да су, према последњим истраживањима, резерве угља у Србији довољне за производњу електричне енергије у следећих 60 до 70 година, али и да ћемо после тога бити приморани да се окренемо нуклеарној енергији, уколико у међувремену не дође до открића неког новог облика производње енергије.

Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада, пак, тврди да Србији није потребна нуклеарка, јер досад нису искоришћени други извори енергије. Штавише, он сматра да је недопустиво да се неко уопште усуђује да нам понуди такву будућност и на тај начин изврши геноцид над сопственим народом.

Планови ЕПС-а

– Могућности уштеде у нашој држави су велике, као када би нам неко поклонио две нуклеарке бесплатно. Сада енергију бесомучно расипамо. Рецимо, нико не контролише врсту и квалитет грађевинског материјала, па се тако због лоше изолације греју улице а не станови. Уколико дозволимо не политичарима, већ политикантима и нестручњацима да нам буквално увале овај пројекат, то значи задуживање од четири милијарде евра – истакао је Никола Алексић на округлом столу посвећеном нуклеаркама, одржаном крајем прошле године.  

Електропривреда Србије у својим плановима развоја електроенергетских капацитета, није предвидела изградњу електрана на нуклеарни погон, истиче Момчило Цебаловић, директор Сектора за односе с јавношћу ЕПС-а. Он каже да ЕПС планира изградњу термоелектране снаге најмање 700 мегавата на лигнит који се производи у колубарском басену, за шта ће ускоро бити расписан међународни конкурс за избор стратешког партнера.

– Извесно је да ће гасификација Србије отворити могућност изградње електрана на гас, јер је могу изградити за две до три године. Није немогуће да се ускоро појаве и независни произвођачи електричне енергије из електрана на гас. Закон о енергетици предвиђа постојање независних произвођача струје, могуће је да у следећих пет година у Србији буде саграђено неколико електричном енергијом у Србији – истакао је Цебаловић, додајући да ће ЕПС ојачати регионалну сарадњу и да се воде разговори о сарадњи између ЕПС-а и Електропривреде Републике Српске.

--------------------------------------------------------------------------

Реактори у комшилуку

Гашење последња два реактора снаге 880 мегавата у бугарској нуклеарној електрани "Козлодуј" даје лажну слику да нуклеарке "напуштају" југоисточну Европу. Наиме, управо у Бугарској, која је од 1. јануара ове године постала члан ЕУ, низводно на Дунаву, 250 километара североисточно од Софије, наставиће се градња нуклеарне електране "Белене", што ће учинити руска фирма "Атомстројпројект", која је у претежном власништву "Гаспрома". Нови пројекат предвиђа изградњу два реактора ВВЕР руске производње од по хиљаду мегавата. Очекује се да ће градња првог реактора бити завршена 2011, а другог 2013. године.

Први реактор у јединој румунској нуклеарној електрани "Черна вода", снаге 706 мегавата, обележио је почетком децембра 2006. године прву деценију рада, у којој је произведено 54 милијарде киловат-часова електричне енергије. Њен капацитет просечно је коришћен 87,5 одсто, а учешће ове нуклеарке у укупној производњи електричне енергије у Румунији креће се између 10 и 12 одсто. Већ средином 2007. године учешће нуклеарне енергије у производњи струје требало би да се удвостручи, јер ће дотад у погон ући још један реактор, односно још 706 "нуклеарних мегавата". Тај капацитет изградила је канадска фирма "Атомик енерџи оф Канада ЛТД", за око 750 милиона долара. Такође, румунска влада разматра могућност истовремене градње трећег и четвртог реактора, што практично значи да постоји могућност да до 2012. године Румунија производи чак 40 одсто потребне електричне енергије из нуклеарне електране "Черне воде", што је четири пута више него данас.

И Влада Словеније званично је најавила да увећава своје нуклеарне капацитете за производњу електричне енергије. Према "Резолуцији о националним развојним пројектима до 2023. године" уз садашњу НЕ "Кршко" градиће се нова нуклеарка снаге 1.000 мегавата. Андреј Визјак, словеначки министар привреде, потврдио је недавно да ће градња другог нуклеарног блока у Кршком почети 2013. и биће завршена за четири године. Тиме би се покрио струјни дефицит, који је у сталном порасту. Словенији тренутно недостаје између 400 и 500 мегавата. Нови нуклеарни блок требало би да стаје од 1,6 до две милијарде евра. У овај енергетски пројекат Словенија, за разлику од претходног, највероватније неће ући са Хрватском, да би, како је рекао министар Визјак, постала енергетски самосталнија него што је то данас. И из Хрватске се чују незваничне најаве да ће наредних година такође почети изградња једне нуклеарне електране, за сада још није речено које врсте и снаге. Додуше, у овој држави се чују и мишљења да, ако Словенија намерава да гради нови нуклеарни блок, поред постојећег у Кршком, онда мора да понуди партнерство и Хрватској електропривреди (ХЕП-у), као сувласнику земљишта на коме се налази садашња нуклеарка. Да ли ће ту доћи до каквог споразума, остаје да се види. Међутим, извесно је да ће и у самој Хрватској, додуше сада још по неким незваничним казивањима, наредних година почети изградња нуклеарне електране. Ту се помињу и неке раније локације на Јадрану или на Дунаву.