Пoловина очева не плаћа алиментацију

Четворогодишња Маја врло је сладак и илустративан доказ тезе да заједничко спремање испита не мора нужно да резултира само оценом у индексу, већ чистом десетком и то у – породилишту! Мајини родитељи су у року завршили архитектонски факултет и одлучили да сушење пелена ставе на списак ваннаставних активности последње године студија. Међутим, некадашњи сјајни студенти понашали су се као збуњени бруцоши на универзитету живота, а живот у заједници са родитељима мотивисан идејом "да мало приштеде док не скупе за стан" спречавао је изградњу темеља сопственог гнезда и кумовао сталним свађама. Уместо на прослави петогодишњице брака, они су завршили у – статистици која сведочи да се сваки пети брак у Србији завршава разводом.

Развод, нажалост, није означио и крај свађа бивших супружника – Мајина мама је сматрала да саставни део одрастања њихове девојчице треба да буде учење страних језика и школа тениса, отац је мислио да је давање новца за бели спорт луксуз који није у могућности да финансира, а финале њихових неспоразума пренесено је на суд који треба да одреди висину алиментације.

Сваке године у Србији се разведе око осам хиљада парова, а сваки други мушкарац сматра да престанком брачног престаје и његов родитељски статус и – одбија да плаћа алиментацију. Подаци Републичког завода за статистику сведоче да око хиљаду мајки годишње преко суда "подсети" несавесне очеве да треба да измире своје обавезе према наследницима, а адвокати који су укључени у бракоразводну парницу тврде да је битка за неплаћање алиментације једна од најмучнијих епизода "ратовања" посвађаних супружника.

– Да би спречио сваку дискусију бивших супружника на тему – колико дете месечно кошта, законодавац је новим породичним законом утврдио минимални износ за издржавање малишана који се сваког месеца мења. Према новоусвојеном закону, минимална алиментација не сме да буде мања од 11.323 динара, а "коаутори" у писању овог закона били су управо они родитељи који су били "креативнији" у смишљању објашњења због чега неће новчано да учествују у одрастању свог детета. Породичним законом предвиђено је и да дететов стил живота не сме да се промени након развода родитеља – објашњава Ранка Вујовић, начелник у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику.

Логика законодавца била је да дете треба да има исти животни стандард као и онај родитељ од кога се тражи алиментација. Али, логика очева од којих се тражи да финансијски учествују у детињству своје деце за нијансу је другачија.

– Мисао којим се руководи већина мушкараца гласи: ’Нећу њој да дајем паре!’. Судска пракса показује да плаћање алиментације избегавају сви – и имућни и сиромашни. Судије које суде у породичним споровима истичу да очеви који живе по Дедињу и осталим елитним градским брдима доносе потврде да им плата износи свега неколико стотина евра. Довитљивији пријављују умањене приходе, мењају адресе и пријављују имовину на неког другог само да не би плаћали издржавање детета – напомиње Ранка Вујовић.

Наша саговорница додаје да је једна од најважнијих новина коју је донео нови породични  закон – фиксно одређивање алиментације, а ова новина уведена је пре свега због родитеља чија месечна примања није могуће прецизно утврдити. Мајка може тражити и "процентуалну" алиментацију, а она не може бити мања од 15 одсто, нити већа од половине редовних новчаних примања родитеља који плаћа издржавање.

Адвокати у чијем је опису посла потраживање алиментације тврде да је пракса за нијансу другачија од теорије и да се издржавање у Србији не наплаћује тако брзо и ефикасно. Они истичу да родитељ који је добио старатељство над дететом може повести спор, али у пракси то се може остварити само уколико родитељ од кога се тражи издржавање има редовна месечна примања или је власник имовине. У супротном случају, он неће кривично одговарати за то што свом детету није давао издржавање.