Влада решила да уштеди 15 милијарди

Влада Републике Србије требало би на данашњој седници да усвоји уредбу којом су планиране уштеде од око 15 милијарди динара, сазнаје „Политика”. Ове мере штедње премијер и министар финансија Мирко Цветковић најавио је још на бизнис форуму на Копаонику истичући како су приходи у фебруару подбацили.

Према нашим сазнањима, највеће уштеде планиране су преко мање потрошње буџетских корисника који остварују сопствене приходе. У наредних девет месеци по том основу треба уштедети 10,9 милијарди динара.

То није први пут да креатори фискалне политике на тај начин спасавају буџет. Приликом усвајања ребаланса буџета, односно прекрајања државне касе за прошлу годину било је предвиђено да се по том основу уштеди око девет милијарди динара. На списку буџетских корисника који остварују сопствене приходе тада су се нашли: Фонд за заштиту животне средине, Буџетски фонд за воде, Управа за трезор и Министарство правде.

Кад је на крају године подвучена црта, видело се да целокупна уштеда није могла да покрије минус. Уштеђено је милијарду динара мање. Фискални савет је тада и изразио сумњу да није економски оправдано прилагођавати расходе републичког буџета мањом потрошњом сопствених прихода буџетских корисника. Јер, то може да значи да су намети привреди и грађанима по основу припадајућих такса и накнада превисоки и да их треба смањити.

У уредби коју влада данас треба да усвоји планирано је смањење такозване дискреционе потрошње од око 4,8 милијарди динара. Тако ће, према нашим сазнањима, бити смањени трошкови путовања, расходи за куповину робе и услуга, издаци за специјализоване услуге ће такође бити мањи. Плате, пензије, капитални издаци и субвенције се неће смањивати. У образложењу ове уредбе наводи се да је ситуација озбиљна и да приходи подбацују.

У прилог томе говори и чињеница да је минус у буџету само у прва два месеца превазишао суму који влада сме да оствари у целом првом тромесечју. По договору са Међународним монетарним фондом, мањак у каси на крају марта не може да буде већи од 26 милијарди динара, да би на крају године остао испод 152 милијарде.

Чини се да ове уштеде неће бити довољне да се минус у каси задржи на планираном нивоу. Јер, према процени ММФ-а, али и Фискалног савета, привредни раст ове године неће бити 1,5 већ у најбољем случају 0,5 одсто. То значи да ће се између прихода и расхода појавити јаз од најмање 30 милијарди динара.

Када је аранжман са ММФ-ом замрзнут, премијер Мирко Цветковић и државни секретар Душан Никезић уверавали су јавност да ће наставити да поштују договор са Фондом и то тако што ће испуњавати договорене циљеве. Међутим, већ на крају фебруара дефицит на нивоу целе државе износио је 31 милијарду, уместо договорених 26 милијарди динара. Економиста Мирослав Здравковић приметио је да је то највећа вредност месечног дефицита од 2001. године.

Мањак у републичкој каси био је још већи и достигао – 37 милијарди динара. У односу на исти период прошле године, приходи су безмало пет одсто мањи. Приливи по основу пореза на зараде двоструко су мањи, јер по новом закону о финансирању локалних самоуправа добар део тих средства остаје општинама и градовима. Знатно су пали и приходи од царина (више од 13 одсто), док су акцизе биле издашније за петину.

С друге стране, расходи су већи за више од 13 одсто него на крају фебруара прошле године. Драстично су порасли издаци за субвенције – за трећину. Расходи за отплату камата повећани су за више од 80 процената. За петину више трошило се на куповину робе и услуга, али су и расходи за запослене повећани за десет одсто.