Како су министри постали „опозиционари”

Љути опозиционари, помислио би човек када би само слушао оштре критике на рачун кабинета Мирка Цветковића. Не би могао да оцени да ли је критичар из владе или опозиције, јер најоштрији у осуди свега што је влада урадила, или није урадила, стижу од оних који су још увек њени чланови, или су то „до јуче” били. У влади у којој су, како кажу аналитичари, неки страначки интереси били изнад општих, што се могло видети кроз цео њен мандат, не само у кампањи, није се могло урадити много. Аналитичари сматрају да ни наредна влада неће имати неку велику шансу, уколико не буде имала премијера са политичким ауторитетом и вољу да се сви држе неког минимума заједничког програма.

Заменик председника Демократске странке и градоначелник Београда Драган Ђилас оценио је да ова влада није била јединствена, јер су многи министри сматрали да су важнији од премијера, а шефови странака да су натпремијери. Ђилас је у разговору за „Вечерње новости” казао и да се „сада сваљује одговорност на ДС и за многе ствари за које није имао надлежност, а многи чланови владе се понашају као да су четири године били у опозицији”.

Бранко Радун, из листа „Нова српска политичка мисао”, верује да се Ђиласове речи односе, пре свега, на Млађана Динкића, лидера УРС-а. Он је до пре годину дана био министар економије, и у „неком је полуопозиционом ставу па критикује владу”. Радун је рекао да Ђилас сматра да није фер да „неко ко је годинама био у влади, па се повукао, сву одговорност за рад, нерад и промашаје пребацује на ДС”. Према Радуновим речима, и „Ђиласове и Динкићеве критике су на неки начин оправдане, али поставља се питање Динкићеве одговорности, што раније није инсистирао на стварима о којима сада говори”.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић је рекао да неће он да указује ко је „више радио у страначком, а мање у интересу владе, то се може врло лако видети по гласности и одсечности критике коју неко јавно упућује влади у којој је био до последњег тренутка”. Станковић је додао да је у кабинету Мирка Цветковића „постојала идеја да лидери странака имају примат у односу на премијера, што се видело и по третману у медијима”.

Према Станковићевим речима за стање у каквом се земља налази одговорност сносе сви. У овој предизборној кампањи представници свих чланица владе у јавним наступима објашњавају како нешто није урађено зато што неко други није хтео да уради. Представници ДС-а тек сада се жале на мање партнере и помињу уцене које су толерисали. Станковић је рекао да је „толерисање испада и уцена, била политичка цена која је плаћена да би се влада одржала током овог мандата”.

Радун је истакао да је добро да „људи имају различите ставове, али да није добро да из владе иду различите поруке, а ми смо имали неколико спољних, свако је водио своју унутрашњу политику, то је неозбиљна држава, али то је нешто што је ова влада наследила од петог октобра”.

Будућим коалиционим партнерима, а сви се слажу да ће и следећа влада бити коалициона, аналитичари саветују да утврде минимум заједничког програма и да га се држе. Уколико то не ураде и уколико не престану да ресоре деле као феуде у којима је свако свој господар и у које нико други не сме ни да помисли да се умеша, аналитичари кажу да је боље да се не састају.

М. Чекеревац-----------------------------------------------------------

Судбина раштимованог оркестра

Коалициона влада тешко може да буде јединствена, а јединство је потребно, слажу се аналитичари. Бранко Радун је рекао да је потребан добар план и додао „ништа добро неће произаћи из јединства око лошег плана”.

Дејан Вук Станковић је казао да будућа влада не може да избегне судбину раштимованог оркестра и да је ствар у томе да он буде што мање раштимован.

-----------------------------------------------------------

Радун: Динкић најодговорнији за економско стање у земљи

У изборној кампањи сви покушавају да са себе скину одговорност, или да је елегантно пребаце на неког другог. Највећи критичар економског стања је Млађан Динкић, а Бранко Радун њега означава као „најодговорнијег човека за економско стање у земљи, зато што су он и његови министри од петог октобра до данас имали највећи утицај на економску политику”. Радун је казао: „Динкић је био у власти и кад ДС није и он не може са себе да скине одговорност, зато што су он и људи око њега из Г 17 плус креирали економску политику која је довела до овога до чега је довела, значи до смањења броја запослених, повећања сиромаштва…”