Обућа све лошијег квалитета

Обућа која стиже на тржиште Србије све је лошијег квалитета. Прошле године готово 20 одсто укупних жалби купаца односило се на продавнице обуће, и квалитет ципела, показује Национални извештај о најчешћим жалбама потрошача у 2011. години које је објавило Министарство трговине.

И поред тога тек од следеће године можемо очекивати увођење нових стандарда квалитета који ће бити усаглашени са европским. У Министарству економије нам је потврђено да ће се тек 2013. године радити на изради нових правилника. Реч је о усклађивању са директивама ЕУ, односно усаглашавању са Наредбом о уверењу за квалитет производа у складу са стандардом ФАО 011 који прописује начин обележавања сировинског састава, величине и одржавања текстилних и производа од коже.

У Министарству трговине напомињу да законом није прописана обавеза произвођача нити увозника да доказује квалитет робе већ само мора да је декларише у складу са законом. Како то изгледа у пракси сведоче небројени позиви читалаца „Потрошача” који покушавају да остваре своја права и замене обућу ( најчешће скупо плаћену) која се уништи после само неколико ношења. Чести су случајеви да после свих натезања и преговора остану без икаквих изгледа да ће им штета бити надокнађена.

И на глобалном нивоу, експанзија кинеске индустрије обуће помиње се као основни кривац све лошијег квалитета ципела. Постоје појединачни покушаји држава, као рецимо Италије пре неколико година, да сузбије увоз и позабави се квалитетом и безбедношћу обуће која се продаје њиховим грађанима. Већ неко време на интернету се оглашавају специјализоване инспекције за контролу произвођача обуће у Кини, Индији и Вијетнаму које нуде услуге трговцима широм света, указујући им на најчешће грешке у раду произвођача. Рецимо, пропусте у шивењу рубова, лепљењу, коришћењу различитих и лоших материјала за поставу, унутрашњи деообуће.  

На прошлогодишњој америчкој листи од 10 најчешћих рекламација, високо место такође припада жалбама на квалитет обуће, али никако не прво како је то случај у Србији.        

Увозни правилници су застарели

–Србија је постала депонија и Европе и земаља Далеког истока. Дошли смо до тога да ту робу не можемо да повучемо са тржишта на основу постојећих закона или правилника – изјавио је недавно за агенције Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. Како смо већ писали због учесталих притужби на квалитет обуће реномираних произвођача, Национална организација потрошача Србије крајем године упутила је овим поводом саопштење Светској организацији потрошача. НОПС је указао да се у акредитованим контролним кућама користе застарели стандарди и прописи који нису подесни за утврђивање узрока несаобразности робе. 

Паповић истиче да се борба НОПС-а за измене и допуне Закона о заштити потрошача наставља и изражава уверење да ће први сегмент који ће решити екипа експерата која је дошла из ЕУ на основу ИПА пројекта бити измене и допуне Закона о заштити потрошача.

Председник НОПС-а је рекао да се највећи број примедби потрошача организацијама потрошача односе на одећу и обућу, што је, како је истакао, поражавајуће.

– Законодавац се потрудио да у Закону о заштити потрошача „направи” неке чланове који поништавају закон. Ту је настао празан простор, који несавесни трговци максимално злоупотребљавају, свесни да су правилници о квалитету и многи правилници кад је у питању увоз робе застарели и непримењиви– рекао је Паповић.

Контрола декларација

Већина обуће на тржишту Србије декларисана је за суво време. Правилници који рeгулишу на који начин се декларише разликују четири типа обуће– за суво време, за кишу, кућну и спортску обућу. Добро обратите пажњу, свака врста описа на зимској чизми типа „за хладно и суво време” може да значи да се трговац или произвођач унапред ограђује ако се догоди да пропушта воду.

На спортским патикама на чији се квалитет купци често жале не могу се, осим у ретким случајевима, видети прецизнији подаци којој врсти спортске активности су намењене (за шетњу, фудбал, трчање) Због тога су купци све чешће у споровима са трговцима око утврђивања разлога због чега се обућа рашила, поцепала или јој се оштетио ђон.

Провера декларација је посао тржишне инспекције која би после оваквих информација из Националног извештаја о положају потрошача морала редовније и свеобухватније да се посвети контроли обуће у малопродаји.