Цветне врсте

Све собне биљке се најчешће размножавају вегетативним путем и то: подземним деловима, ако имају кртолице, луковице итд, резницама - пелцерима и изданцима. Трећи начин размножавања је ожиљавање листова, четврти - марготирање и пети - деоба бокора.

Потребно је упознати се са сваким наведеним начином нешто шире, како би се омиљене биљке добијале у већем броју и много дуже уживало у њима.

Дакле, подземним деловима, кртолицама, луковицама, задебљалим деловима корена и слично. Биљке се на овај начин размножавају тако што се ови делови саде цели или се пак деле, али тако да сваки део има своје жилице или по једно окце, кад је у питању део корена.

Треба знати да луковице и кртолице могу да презиме у саксијама или да се изваде и чувају до нове садње, након сушења биљке.

Највећи број собних биљака се размножава пелцерима и изданцима, односно резницама и то најчешће од фебруара до половине марта.

Резнице се добијају када се одсече изданак - избојак или врх биљке, 5 до 10 сантиметара, а затим стави у влажан песак или земљу, добро залије и остави на светло, не сунчано место, али релативно топло. Након 20-25 дана резнице се обично ожиле. Тада треба сачекати да ојачају и пресадити у саксију у којој желимо да их негујемо.

Изданцима који се секу од матичне биљке, а тако се размножава највећи део кактуса, место реза треба премазати прахом од дрвеног угља, ради дезинфекције.

Неке резнице се могу ожиљавати и у чистој води, у топлим просторијама, од 16 до 18 степени, након чега се нормално саде. Тако се размножавају фикуси, лијандери итд.

Афричке љубичице и каланхоје се размножавају ожиљавањем листова. Код њих се лист са малим делом петељке засади у влажан песак и покрије стакленом теглом. Након месец дана, појавиће се из лисне петељке мале биљчице које кад ојачају треба посадити у мање саксије.

Размножавање марготирањем, користи се углавном код собних биљака које су "престареле" и почеле да губе доње лишће, тако да је естетски ефекат далеко испод нивоа. На висину која је одређена за нову биљку зареже се коси рез испод листа, око један сантиметар. У рез се стави парче дрвета или каменчић, како не би зарастао. Затим, око реза треба омотати влажну маховину или тресет, 4-5 сантиметара дебљине, а око ње, црну, пластичну фолију, избушену на неколико места. Маховина треба да буде стално влажна. Након шест до осам недеља појавиће се мали коренчићи. Тада ожиљени део, испод омотача, треба одсећи, одстранити пластичну фолију и биљку пресадити у нову саксију.

Матичну биљку са које је одсечен део, треба све време редовно заливати и прихрањивати, како за време ожиљавања, тако и после одсецања биљке, па ће се развити нове гране и листови.

Дељењем бокора, биљке се размножавају тако да сваки део, будуће, нове биљке има 3-4 листа и одговарајући део корена. Кад су у питању биљке које цветају, овим начином се могу размножавати само после прецветавања.

Иначе, за већину биљака које се овако размножавају, најбоље је изабрати рано пролеће и заједно са размножавањем извршити и пресађивање.