О музици, уз торту

У недељу, 4. фебруара, навршиће се тачно 75 година од отварања Велике сале Задужбине Илије М. Коларца, што ће бити прослављено концертом Клавирског ансамбла Бајнов из Немачке. Реч је о пијанистичком спектаклу четворо уметника, а у том интернационалном друштву је и наша Марија Кремер-Вуковић. Поводом овога важног датума, јуче је на Коларцу одржана конференција за новинаре: са мало приче, мало филма и са великом тортом и шампањцем.

Председник Одбора Коларчеве задужбине Олга Милутиновић подсетила је присутне на важну улогу коју је ова кући имала у културном животу модерног Београда, напоменувши да је Коларац и више од музике са којом га најчешће идентификујемо. Дворана чији рођендан славе почела је са радом пре него што је зграда, исте 1932. године, званично отворена. А отворена је концертом Београдске филхармоније, којом је дириговао Стеван Христић, на чијем програму је била и његова музика, уз дела Новака, Барановића, Милојевића и Римског-Корсакова, а наступила је и оперска првакиња Ксенија Роговска-Христић. Тадашње новине навелико су писале о овом великом догађају на коме се окупило око 1200 "музикалних душа". Илија Милосављевић Коларац, наравно, није дочекао да види радост Београђана због дара поклоњеног граду.

Кратки филм који смо видели путовање је кроз 75 година дугу историју овог музичког храма, који је дело архитекте Петра Бајаловића и слови за најакустичнију салу у Београду. У међуратном периоду овде је, као пијаниста, гостовао Сергеј Прокофјев, али са нашом критиком није се баш најбоље провео. Дуга је листа оних који су наступали овде у другој половини 20. века. Поменимо виолинисте Ојстраха, Мењухина, Шеринга, пијанисте Рихтера, Чиколинија, челисту Ростроповича, диригента Зубина Мехту... Али, били су ту и чувени џезери, рецимо Дизи Гилеспи, или певачи какав је Ив Монтан... За 38 година Бемуса Коларац је, дабоме, био његова главна позорница. То је подијум којим су продефиловали и сви великани наше музике, као и млади, најталентованији, који су са те позорнице кренули стазама славе.

Новинарима су се обратили и челни људи институција са којима Коларац има дугу и интензивну сарадњу: Југоконцерта, Београдске филхармоније, Музичке продукције РТС, "Кола", Музичке омладине Србије и Гитар арт феста. Забележимо барем речи директорке Југоконцерта Биљане Здравковић: "Од раног детињства долазила сам у ову кућу и чини ми се као да сам читав живот овде. Назив Задужбине је мало дугачак, тако да ће за публику ово место увек бити – Коларац. Тај музички симбол овога града".