O muzici, uz tortu

U nedelju, 4. februara, navršiće se tačno 75 godina od otvaranja Velike sale Zadužbine Ilije M. Kolarca, što će biti proslavljeno koncertom Klavirskog ansambla Bajnov iz Nemačke. Reč je o pijanističkom spektaklu četvoro umetnika, a u tom internacionalnom društvu je i naša Marija Kremer-Vuković. Povodom ovoga važnog datuma, juče je na Kolarcu održana konferencija za novinare: sa malo priče, malo filma i sa velikom tortom i šampanjcem.

Predsednik Odbora Kolarčeve zadužbine Olga Milutinović podsetila je prisutne na važnu ulogu koju je ova kući imala u kulturnom životu modernog Beograda, napomenuvši da je Kolarac i više od muzike sa kojom ga najčešće identifikujemo. Dvorana čiji rođendan slave počela je sa radom pre nego što je zgrada, iste 1932. godine, zvanično otvorena. A otvorena je koncertom Beogradske filharmonije, kojom je dirigovao Stevan Hristić, na čijem programu je bila i njegova muzika, uz dela Novaka, Baranovića, Milojevića i Rimskog-Korsakova, a nastupila je i operska prvakinja Ksenija Rogovska-Hristić. Tadašnje novine naveliko su pisale o ovom velikom događaju na kome se okupilo oko 1200 "muzikalnih duša". Ilija Milosavljević Kolarac, naravno, nije dočekao da vidi radost Beograđana zbog dara poklonjenog gradu.

Kratki film koji smo videli putovanje je kroz 75 godina dugu istoriju ovog muzičkog hrama, koji je delo arhitekte Petra Bajalovića i slovi za najakustičniju salu u Beogradu. U međuratnom periodu ovde je, kao pijanista, gostovao Sergej Prokofjev, ali sa našom kritikom nije se baš najbolje proveo. Duga je lista onih koji su nastupali ovde u drugoj polovini 20. veka. Pomenimo violiniste Ojstraha, Menjuhina, Šeringa, pijaniste Rihtera, Čikolinija, čelistu Rostropoviča, dirigenta Zubina Mehtu... Ali, bili su tu i čuveni džezeri, recimo Dizi Gilespi, ili pevači kakav je Iv Montan... Za 38 godina Bemusa Kolarac je, dabome, bio njegova glavna pozornica. To je podijum kojim su prodefilovali i svi velikani naše muzike, kao i mladi, najtalentovaniji, koji su sa te pozornice krenuli stazama slave.

Novinarima su se obratili i čelni ljudi institucija sa kojima Kolarac ima dugu i intenzivnu saradnju: Jugokoncerta, Beogradske filharmonije, Muzičke produkcije RTS, "Kola", Muzičke omladine Srbije i Gitar art festa. Zabeležimo barem reči direktorke Jugokoncerta Biljane Zdravković: "Od ranog detinjstva dolazila sam u ovu kuću i čini mi se kao da sam čitav život ovde. Naziv Zadužbine je malo dugačak, tako da će za publiku ovo mesto uvek biti – Kolarac. Taj muzički simbol ovoga grada".