Ђурђевданско јагње печем, а за хлеб немам

Крагујевац – Ђурђевдан је у Крагујевцу посебан дан. То је Дан града, а и породична слава бројне ромске заједнице. Ове године ће све бити зачињено изборима.

Ђурђевдан за Роме није само породична слава, већ и велика светковина којом се обележава крај зиме и почетак пролећа, време када су чергари купили своје прње, паковали шаторе и спремали се на пут. Овај празник ће, као и претходне три године, бити прослављен уз помоћ локалне самоуправе која је за најугроженије Роме из буџета издвојила по 5.000 динара. И они имају право да на достојанствен начин обележе славу, саопштено је после недавног састанка градоначелника Верољуба Стевановића са представницима ромских невладиних организација у Крагујевцу.

Уз додатак да Роми у Крагујевцу, баш као и припадници ове националне мањине у Србији и широм Европе, имају сличне, а дубоке и комплексне проблеме, прича би овде могла да се заврши. Ипак, Роми намећу бројна питања, поручујући да се њихови генерацијски проблеми, неписменост, незапосленост и борба са дискриминаторским односом већинског становништва не могу решити „једним ђурђевданским јагњетом“.

Да ли се на основу ове помоћи може рећи да град води озбиљну социјалну политику, или је, можда, циљ да се на предстојећим изборима обезбеди који глас више?

– Не мислим да је овде реч о политици, јер ова помоћ је давана и претходних година, када нису били избори. Добро познајем ситуацију и могу да вам кажем да градоначелник, једноставно, није имао избора. Трпео је велики притисак, будући да је једна група Рома инсистирала на прослави Ђурђевдана, а он је разумео да је нашој заједници то заиста важно. Више је то људска прича него политичка игра – каже Зоран Павловић, који од 2006. води Канцеларију за ромска питања у оквиру Управе за социјалну политику.

Павловић је, ипак, био против овакве врсте „помоћи“, а у разговору са надлежнима је предочио низ других решења.

– Имајући у виду све проблеме Рома, предлагао сам да се новац искористи за подизање свести о националној припадности, економско оснаживање наше заједнице и, пре свега, решавање приоритетног стамбеног проблема – наводи наш саговорник.

Његов сународник Божидар Николић, извршни директор невладине организације „Романипен“, међутим, нема дилему да је у питању „својеврсна политичка манипулација ромском мањином, посебно сиромашнијим делом ове националне заједнице“.

– Против сам овакве подршке Ромима, јер 2,5 милиона динара које ће 500 ромских породица потрошити за један дан, за парче јагњета, а после опет остати без хлеба, могло је да се употреби на далеко сврсисходнији начин. Није то велики новац, али је значајна сума у односу на 600.000 динара колико град за Роме издваја на годишњем нивоу. На пример, могла је да се формира задруга сакупљача секундарних сировина, који би на тај начин легализовали посао. Додуше, криви су и сами Роми, јер не умеју да кажу шта су њихови основни проблеми – каже Николић.

Свестан свега што се дешава, Драган Ђорђевић, некада радник „Заставе“ и познати музичар, сматра да је реч о крајње понижавајућем односу према ромској мањини, а за то је, каже, крива цела друштвена заједница.

– Мислим да је ово понижавајући приступ према Ромима, али искрен да будем, и ја сам користио ову помоћ. Шта сам могао да радим кад ми је пензија 16.000 динара, а пола оде на лекове. И ја и жена смо срчани болесници. Ипак, морам Верку да кажем да ово није начин. Нашој деци треба дати за школу, да се образују, после да раде и зарађују, па им неће требати ничија милостиња. Јагње ће, онда, моћи сами да купе. Овако се брукамо и ми и градоначелник – поручује Ђорђевић.

И Бранислав Николић, активиста „Романипена“, не види како би „ђурђевданско јагње“ могло да реши кључне проблеме са којима се крагујевачки Роми суочавају годинама.

– Гест градоначелника је леп, комшијски, али он не схвата да нас на овај начин вређа. Ромима у Крагујевцу треба посао, а не 5.000 динара. Јесам, признајем, и ја узимао те паре, али сам био очајан кад год сам то радио. Верко је морао да се ухвати у коштац са нашим кључним проблемима, а он је ишао линијом мањег отпора. Ствар је у томе што ће наша деца после Ђурђевдана опет ићи гола и боса, гладна и жедна – наводи наш саговорник.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Статистика

У Крагујевцу има око 9.000 Рома, а по попису из 2002. само се њих 1.154 изјаснило да припада овој заједници. Углавном се изјашњавају као Срби православне вероисповести, а етничка мимикрија је, објашњава Павловић, присутна због искуства дискриминације, али и зато што ромска мањина није изградила свест о националној припадности. У најтежем положају су Роми избегли са Косова и Метохије после бомбардовања 1999. Један део њих живи у картонском насељу поред Лепенице.