Много раде, мало зарађују

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Запослени у Републици Српској могу се сврстати у две колоне – оне који раде у јавним установама и оне који раде у приватним предузећима, занатским радњама, трговинама... Први су у поређењу са другим у привилегованом положају, јер редовно примају плате, редовно им се уплаћују доприноси за пензијско и здравствено осигурање.

Други су у знатно лошијем положају или фигуративно речено у необраном грожњу. Њихове плате су мање, а доприноси за здравствено осигурање им се не уплаћују редовно, па – када се разболе – не могу ићи лекарима. А и приватне ординације су им недоступне, јер им примања не омогућавају плаћање здравствених услуга.

Ово је најкраћи сиже података које је нашем листу предочила председница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић.

„Наша истраживања су показала да од 180.000 радника, који су чланови синдиката, једној трећини послодавци нередовно исплаћују плате и не уплаћују доприносе. У прошлој години дуг за неуплаћене доприносе достигао је 480 милиона марака”, упозорила је Мишићева.

Она је рекла да је у РС запослено 239.000 људи и да се број запослених у поређењу са 2010. годином смањио за 5.500, а у односу на 2009. број радника је мањи за 19.700. Тренутно је на заводима за запошљавање пријављено 153.000 незапослених, што значи да је званична стопа незапослености у прошлој години била 38,7 процената.

„У најтежем положају су запослени у прерађивачкој индустрији, трговини, угоститељству, пољопривреди... Њихове плате су од 500 до 650 марака, а синдикална потрошачка корпа је 1.835 марака, а просечна плата је 821 марку. Од тога за прехрану је неопходно 676 марака. Радници у трговинама раде од јутра до вечери за плату која не прелази 500 марака и којом не могу да прехране своје породице”, истакла је Ранка Мишић. Она је додала да се у предузећима у којима нема синдиката не поштују основна права радника.

Мишићева је нагласила да је положај жене врло угрожен, поготово младих и трудница. „Ми се боримо за законска решења која не умањују права радника. Један о примера је и Закон о пензијско-инвалидском осигурању у којем су остала на снази ранија решења – да радник иде у пензију кад напуни 65 година или 40 година радног стажа”, рекла је председница Савеза синдиката РС и додала да се организација залаже да се законски регулише да представник синдиката буде присутан кад инспектори рада контролишу предузећа. Његов задатак би био да инспектору скрене пажњу да се плате не исплаћују по одредба колективног уговора.

Боро Марић