Mnogo rade, malo zarađuju

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zaposleni u Republici Srpskoj mogu se svrstati u dve kolone – one koji rade u javnim ustanovama i one koji rade u privatnim preduzećima, zanatskim radnjama, trgovinama... Prvi su u poređenju sa drugim u privilegovanom položaju, jer redovno primaju plate, redovno im se uplaćuju doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Drugi su u znatno lošijem položaju ili figurativno rečeno u neobranom grožnju. Njihove plate su manje, a doprinosi za zdravstveno osiguranje im se ne uplaćuju redovno, pa – kada se razbole – ne mogu ići lekarima. A i privatne ordinacije su im nedostupne, jer im primanja ne omogućavaju plaćanje zdravstvenih usluga.

Ovo je najkraći siže podataka koje je našem listu predočila predsednica Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić.

„Naša istraživanja su pokazala da od 180.000 radnika, koji su članovi sindikata, jednoj trećini poslodavci neredovno isplaćuju plate i ne uplaćuju doprinose. U prošloj godini dug za neuplaćene doprinose dostigao je 480 miliona maraka”, upozorila je Mišićeva.

Ona je rekla da je u RS zaposleno 239.000 ljudi i da se broj zaposlenih u poređenju sa 2010. godinom smanjio za 5.500, a u odnosu na 2009. broj radnika je manji za 19.700. Trenutno je na zavodima za zapošljavanje prijavljeno 153.000 nezaposlenih, što znači da je zvanična stopa nezaposlenosti u prošloj godini bila 38,7 procenata.

„U najtežem položaju su zaposleni u prerađivačkoj industriji, trgovini, ugostiteljstvu, poljoprivredi... Njihove plate su od 500 do 650 maraka, a sindikalna potrošačka korpa je 1.835 maraka, a prosečna plata je 821 marku. Od toga za prehranu je neophodno 676 maraka. Radnici u trgovinama rade od jutra do večeri za platu koja ne prelazi 500 maraka i kojom ne mogu da prehrane svoje porodice”, istakla je Ranka Mišić. Ona je dodala da se u preduzećima u kojima nema sindikata ne poštuju osnovna prava radnika.

Mišićeva je naglasila da je položaj žene vrlo ugrožen, pogotovo mladih i trudnica. „Mi se borimo za zakonska rešenja koja ne umanjuju prava radnika. Jedan o primera je i Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u kojem su ostala na snazi ranija rešenja – da radnik ide u penziju kad napuni 65 godina ili 40 godina radnog staža”, rekla je predsednica Saveza sindikata RS i dodala da se organizacija zalaže da se zakonski reguliše da predstavnik sindikata bude prisutan kad inspektori rada kontrolišu preduzeća. Njegov zadatak bi bio da inspektoru skrene pažnju da se plate ne isplaćuju po odredba kolektivnog ugovora.

Boro Marić