Мађари меркају „Пошту Црне Горе”

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Док функционер Нове српске демократије Горан Даниловић тражи да заједнички одбор европских и црногорских парламентараца позове надлежне у Црној Гори на расветљавање афере „Телеком” и могуће учешће председника Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића и њему блиских особа у незаконито богаћење и примање мита, „Политика” сазнаје да Мађари тајно преговарају да купе јавно предузеће „Пошта Црне Горе”.

Савет за приватизацију Владе Црне Горе је почетком марта објавио план приватизације за ову годину којим је предвиђено да се „Пошта Црне Горе” валоризује путем приватно-јавног партнерства.

Да би мађарски инвеститори купили једну од малог броја преосталих државних компанија, захтевају да им држава омогући оснивање „поштанске штедионице” – банке која би им, како каже наш извор, „омогућила несметан износ зараде и других послова који би морали остати ван контроле државних органа”. Мађари су у последњих неколико година купили црногорски Телеком, данас „Т-ком”.

„Одабрана екипа пословних људи из Мађарске ових дана је обилазила поште по црногорским градовима како би стекли комплетну слику о компанији са највећим бројем пословних простора на најатрактивнијим локацијама у Црној Гори”, каже наш саговорник из врха црногорске поште. „Пре тога, Мађари су били на разговору са представницима владе где су рекли да су заинтересовани за ’Пошту’ уколико им се омогући оснивање ’поштанске штедионице’, коју имају све земље региона изузев Црне Горе.”

Наш саговорник каже да би модел приватно-јавног партнерства у случају „Поште” био погубан по грађане Црне Горе пошто би приватна компанија одмах услуге наплаћивала скупље „јер је занима искључиво свој профит, али жртве су и запослени којима приватни послодавац смањује плате у циљу повећања профита”.

„Заиста је чудно из којих разлога садашња власт не дозвољава већ неколико деценија оснивање ’поштанске штедионице’ у оквиру ’Поште’”, пита се наш извор. „Мислим да то не дозвољава банкарски лоби. Са инфраструктуром коју поседује и са многобројним клијентима навикнутим да новчане трансакције и плаћања обављају управо на шалтерима пошта, ’штедионица’ би била озбиљна пословна претња одређеним црногорским банкама.”

Нико из руководства ове компаније не жели јавно да говори о могућности да Мађари приватизују „Пошту Црне Горе”, али ни запослени, осим онако узгред „само за вашу информацију јер би нам објављивање имена аутоматски проузроковало отказ”, рекли су нам из подгоричке поште.

Економски експерти у Црној Гори, као и неки посланици у црногорском парламенту, говорећи о пропалим приватизацијама, наглашавали су да би продаја „Поште” значила и пропаст економије у овој држави, али и питали „зашто влада не отвори ’поштанску штедионицу’ са којом би ’Пошта’ била још успешније предузеће”.

„Разумљиво је зашто запослени не желе приватника за газду, али не и зашто им влада не дозвољава штедњу којом би повећали профит, од које би и она имала корист”, каже наш саговорник. „Власт не дозвољава отварање ’Поштанске штедионице’ јер у том случају не би требало ни да је приватизује ’Пошта’ са којом би то био мали гигант од предузећа.”

На веб-презентацији јавног предузећа „Пошта Црне Горе” пише „да има упослених око 900 радника, а на шалтерима у свим градовима нуде више од 300 најразноврснијих услуга – плаћање струје, воде, телефона, куповину ваучера, подизање новца са банковног рачуна, слање писама, пакета, телеграма”... Услуге „Поште Црне Горе” већ користе велики системи као „Т-ком”, „Т-мобиле”, „М-тел”, кабловска телевизија ББМ, Црногорска комерцијална банка, НЛБ Монтенегро банка, Подгоричка Сосијет женерал, Прва банка и скоро све општине.

Новица Ђурић