Mađari merkaju „Poštu Crne Gore”

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Dok funkcioner Nove srpske demokratije Goran Danilović traži da zajednički odbor evropskih i crnogorskih parlamentaraca pozove nadležne u Crnoj Gori na rasvetljavanje afere „Telekom” i moguće učešće predsednika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića i njemu bliskih osoba u nezakonito bogaćenje i primanje mita, „Politika” saznaje da Mađari tajno pregovaraju da kupe javno preduzeće „Pošta Crne Gore”.

Savet za privatizaciju Vlade Crne Gore je početkom marta objavio plan privatizacije za ovu godinu kojim je predviđeno da se „Pošta Crne Gore” valorizuje putem privatno-javnog partnerstva.

Da bi mađarski investitori kupili jednu od malog broja preostalih državnih kompanija, zahtevaju da im država omogući osnivanje „poštanske štedionice” – banke koja bi im, kako kaže naš izvor, „omogućila nesmetan iznos zarade i drugih poslova koji bi morali ostati van kontrole državnih organa”. Mađari su u poslednjih nekoliko godina kupili crnogorski Telekom, danas „T-kom”.

„Odabrana ekipa poslovnih ljudi iz Mađarske ovih dana je obilazila pošte po crnogorskim gradovima kako bi stekli kompletnu sliku o kompaniji sa najvećim brojem poslovnih prostora na najatraktivnijim lokacijama u Crnoj Gori”, kaže naš sagovornik iz vrha crnogorske pošte. „Pre toga, Mađari su bili na razgovoru sa predstavnicima vlade gde su rekli da su zainteresovani za ’Poštu’ ukoliko im se omogući osnivanje ’poštanske štedionice’, koju imaju sve zemlje regiona izuzev Crne Gore.”

Naš sagovornik kaže da bi model privatno-javnog partnerstva u slučaju „Pošte” bio poguban po građane Crne Gore pošto bi privatna kompanija odmah usluge naplaćivala skuplje „jer je zanima isključivo svoj profit, ali žrtve su i zaposleni kojima privatni poslodavac smanjuje plate u cilju povećanja profita”.

„Zaista je čudno iz kojih razloga sadašnja vlast ne dozvoljava već nekoliko decenija osnivanje ’poštanske štedionice’ u okviru ’Pošte’”, pita se naš izvor. „Mislim da to ne dozvoljava bankarski lobi. Sa infrastrukturom koju poseduje i sa mnogobrojnim klijentima naviknutim da novčane transakcije i plaćanja obavljaju upravo na šalterima pošta, ’štedionica’ bi bila ozbiljna poslovna pretnja određenim crnogorskim bankama.”

Niko iz rukovodstva ove kompanije ne želi javno da govori o mogućnosti da Mađari privatizuju „Poštu Crne Gore”, ali ni zaposleni, osim onako uzgred „samo za vašu informaciju jer bi nam objavljivanje imena automatski prouzrokovalo otkaz”, rekli su nam iz podgoričke pošte.

Ekonomski eksperti u Crnoj Gori, kao i neki poslanici u crnogorskom parlamentu, govoreći o propalim privatizacijama, naglašavali su da bi prodaja „Pošte” značila i propast ekonomije u ovoj državi, ali i pitali „zašto vlada ne otvori ’poštansku štedionicu’ sa kojom bi ’Pošta’ bila još uspešnije preduzeće”.

„Razumljivo je zašto zaposleni ne žele privatnika za gazdu, ali ne i zašto im vlada ne dozvoljava štednju kojom bi povećali profit, od koje bi i ona imala korist”, kaže naš sagovornik. „Vlast ne dozvoljava otvaranje ’Poštanske štedionice’ jer u tom slučaju ne bi trebalo ni da je privatizuje ’Pošta’ sa kojom bi to bio mali gigant od preduzeća.”

Na veb-prezentaciji javnog preduzeća „Pošta Crne Gore” piše „da ima uposlenih oko 900 radnika, a na šalterima u svim gradovima nude više od 300 najraznovrsnijih usluga – plaćanje struje, vode, telefona, kupovinu vaučera, podizanje novca sa bankovnog računa, slanje pisama, paketa, telegrama”... Usluge „Pošte Crne Gore” već koriste veliki sistemi kao „T-kom”, „T-mobile”, „M-tel”, kablovska televizija BBM, Crnogorska komercijalna banka, NLB Montenegro banka, Podgorička Sosijet ženeral, Prva banka i skoro sve opštine.

Novica Đurić