Држава – чудо за три дана

Шест младих живота изгубљених у пламену и диму у новосадској дискотеци „Контраст”, као и још једанаесторо погинулих у претходних неколико година у два пожара у истом граду – јесте превисока цена плаћена да би држава коначно послала инспекторе за противпожарну заштиту у ванредну контролу свих кафића и клубова у Србији. Тих 250 инспектора, који у наредних петнаест дана треба да обиђу хиљаде и хиљаде локала, тешко да ће наћи ишта што већ нису констатовали у редовним обиласцима а ни овог пута неће бити наоружанији овлашћењима. Све што могу јесте да наложе отклањање пропуста у заштити и, тек када прође задати рок за побољшање мера предострожности, да напишу прекршајну пријаву. Њу ће суд, како у МУП-у описују уобичајени исход, или игнорисати док не застари или ће власнику локала одредити минималну казну.

Евентуално, инспектор може по хитном поступку да нареди да се место одмах затвори. Али томе сетолико ретко прибегава да се ни у Београду, где је кафић у коме праве мохито и остале помодне коктеле лакше наћи него самоуслугу са хлебом и млеком, не сећају када су последњи пут некога закатанчили.

Неће сви локали бити обухваћени овом ванредном контролом. Републички инспектори су задужени само за оне са већом квадратуром. На питање ко проверава мања места, правог одговора нема. „Нека од градских инспекција”, домишљају се, „можда комунална полиција”. Само што се грађани жале на то да она засад не служи много чему осим да буде бабарога за уличне препродавце, па и то са половичним успехом. Јер, у оваквој економији нико не може почистити уличне тезге. А у томе је део проблема и са локалима.

Њих већ двадесет година отвара ко и где стигне пошто је то најпоузданији начин да се у Србији обрне новац. Станови се преко ноћи претварају у кафиће, без адаптације простора како би био безбедан за госте. Општине и градови им издају дозволе, не желећи да стану на пут једином просперитетном малом бизнису. Београдским сплавовима дозволе нико није ни издао, па су петнаест година радили пренатрпани, већином саграђени од запаљивог материјала, са лошим инсталацијама и без излаза за случај опасности, те само чудом нико није страдао у пожарима који су на њима избијали. А сад ћемо послати инспекторе у велики обилазак и хватати се за главу што их нема довољно нити имају моћ да много промене.

Ивица Дачић је недавно кривичним пријавама претио челницима 36 општина укојима нису очишћени канали за одводњавање. Да су те општине неспремне за поплаве, знало се и пре великог снега и леда зимус, али влади годинама не пада на памет да повећа буџет за водопривреду, нити да спречи дивљу градњу крај канала или барем набави контејнере како би житељи тих насеља имали где да бацају ђубре сем у канале. Држава се сетила само да запрети кад је већ могло бити прекасно.

Цела ова држава је Сектор за ванредне ситуације, јер само у њима она функционише. А пошто свака ванредна ситуација траје само пословична три дана, дуже од тога ни држава не постоји.