Спискови нови – дужници стари

Републичка пореска управа објавила је јуче нови списак с именима 1.500 највећих дужника – правних, физичких лица и предузетника где су поновљена имена највећих дужника с претходног списка објављеног 7. јануара. На први поглед нови списак се ни по чему не разликује од претходног с именима 300 највећих. Као и на претходном списку и сада прва места заузимају некадашње банке, а сада у стечају – Беобанка с дугом од 24, Инвестбанка 19, Астра банка 16,6 и Београдска банка 13,8 милијарди динара.

За „Симпо” се као и пре три месеца чека одлука владе како би се знало шта ће бити с њиховим дугом од око 5,2 милијарде, а за неколико фирми је у току конверзија дуга. Укупна дуговања 1.500 пореских дужника износе 359,3 милијарде динара. Од тога правна лица дугују 345,9, предузетници 8,5, а физичка лица 4,9 милијарди динара.

У новој групи фирми нашли су се „Трудбеник градња” у стечају, Институт за рударство и металургију Бор, Фабрика хартије „Божо Томић”, „Горки лист” у стечају, ИКЛ у стечају, друштвено предузеће „Коштана” као брисано предузеће, „Рад интернационал”, „Заваривач” у реструктурисању... Махом је реч о фирмама у процесу реструктурисања, фирмама у стечају и брисаним предузећима.

Од 500 правних лица највећих дужника тек седам до осам су у поступку конверзије дуга или им је дуг нешто умањен од објављивања првог списка. Око 95 одсто преосталих највећих дужника фирми су у стечају, ликвидацији, одузет им је ПИБ или су брисани.

Један од ретких с листе правних лица поред чијег имена стоји да је износ дуга мањи за доприносе за здравствено осигурање у мировању, које ће бити отписане, јесте Институт за рударство и металургију.

Дуг ГСП Београд на дан 22. 3. 2012. износи  419,6 милиона динара, што је преостало након закљученог споразума о репрограму дуга.

Када је реч о 500 највећих дужника предузетника, на листи су мање-више позната имена са претходног списка. Најзадуженији је Миодраг Јеринић, власник фирме „Металијум”, с дугом од 175,5 милиона динара, чија је фирма угашена, а друга је радња „Бени” с дугом од 172 милиона.

Упитан, шта значи за порезнике да је статус фирме „обрисана”, Ђерђ Пап, бивши директор Пореске управе, каже да то значи да су ова предузећа угашена, али да се од предузетника и поред тога могу наплатити дугови имовином којом располажу.

Питање је, међутим, шта ће бити с дуговима фирми које су ликвидиране. Код оних који су у стечају још се из стечајне масе неки новац може и наплатити, али код ликвидације нема шта, објашњава Пап.

Већих изненађења нема ни на листи 500 највећих дужника физичких лица. Маријо Вујаклија, који је и на претходном списку био међу првима, и сада је не челу с дугом од 235,6 милиона динара, други је Блажо Ђуровић с дугом од 129,5 милиона, а следе Радислав Родић с дугом од 65,3 милиона, Војин Ђорђевић с дугом од 42,6 милиона, Маргит Савовић 10,4, и Бранко Гугл 10 милиона динара.

Приметно је да на овом списку има много оних који су се жалили да се чека ново решење.

Поставља се питање, ако су имена првих 300 највећих дужника са претходних спискова предузетника физичких и правних лица мање-више остала иста, на основу чега порезници тврде да се управо по основу повећане наплате од ових дужника повећала и наплата пореза и доприноса. Можда је требало, да би јавности било јасније, порезници да објаве списак управо с именима оних који су после првог списка намирили дуг држави.

Упитан каква је сврха објављивања спискова с именима фирми које су у стечају или ликвидацији, Радосављевић каже да на основу Закона о стечају они морају бити на списку дужника.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

Избрисана имена оних који су дугове платили

Драгутин Радосављевић, директор Пореске управе, јуче је на конференцији за новинаре истакао да  је у јануару, када је први пут објављен списак 300 дужника, наплата била већа за 9,2 одсто од пројектоване, а остварени приход је био реално и номинално већи него у претходних 10 година. Он је рекао да су с нових спискова избрисана имена оних који су измирили обавезе или ушли у репрограм, наводећи да је једна трећина ушла у један од тих видова измирења обавеза.

Радосављевић се осврнуо и на наплату јавних прихода у прва три месеца ове године, истакавши да су приходи за 4,6 милијарди динара већи од пројектованих, односно да је за 3,4 одсто већа наплата.

Он је објаснио да је, када се говорило о томе да су подбацили приходи, важно истаћи да се то не односи на пореске приходе. За прва три месеца било је планирано 138,19, а остварено је 142,86 милијарди динара.